Тај историографски подухват у издању руске издавачке куће „Веће“ на два језика на 660 страна исцрпно, документовано и доследно даје одговор савременој западној историографији која, каже Нарочницка, приказује историју овог региона или фрагментарно непотпуно или ангажовано као једну врсту поруџбине.
Јелена Бондарева, која је говорила у име издавача, рекла је да је књига изашла из штампе неколико дана пред Сајам и да ју је она у Београд донела „као благодатну ватру“, истакавши да је то дело резултат темељног проучавања материјала из архива земаља региона али и руског империјалног архива.
Нарочницка је, окарактерисавши књигу као нову енциклопедију историје српске нације, истакла да се или не зна, или намерно затварају очи пред чињеницом да се на картама 19. века, рецимо аустријским, данашње Косово и Метохија означава као Стара Србија, а да је тај назив колевке српске државности касније смишљено истиснут из европског политичког лексикона.
У том смислу књига Славенка Терзића полемише са инсинуацијама западних историчара, документовано, на основу теренских и архивских истраживања, приказујући ток историје региона, миграције, контакте и сукобе цивилизација.
А о важности Балкана, истакла је Нарочницка, говори и чињеница да су британски историчари још у 19. веку оценили да од ситуације у овом региону и односа снага зависи судбина Средоземља, па и шире. Истовремено, западне земље, које су укрупњавале своје територије, непрестано су покушавале да спрече да овде постоји обједињена држава са излазом на море, приметила је она.
„Ова књига је класичан пример изузетног академског истраживања. Притом, аутор се трудио да искључи емоције, ма колико то било тешко за човека који је 1999. под бомбама окупљао поштене историчаре“, рекла је Нарочницка, напомињући да је и сама долазила у Београд у време НАТО агресије на бившу Југославију.
Сам аутор Славенко Терзић због обавеза везаних за посету премијера Александра Вучића Москви није могао да присуствује презентацији.
