„Књига је посвећена трагедији српског народа, српске православне цивилизације и мислим да треба да буде уџбеник за оне који желе да знају историју и истинске разлоге трагедије која се десила у Југославији и Србији“, рекао је за Спутњик бивши руски премијер проф. др Сергеј Степашин.
Како је истакао, то је једно од најбољих истраживања историје српске нације.
„Назив Стара Србија је истиснут из лексике и историјског сећања. То је веома слично оном што се десило са бившим Совјетским Савезом и у суштини са руском империјом. Ми некако доживљавамо заједничке трагедије и зато ми Руси то добро разумемо“, рекао је Степашин.
![Наталија Нарочницка на промоцији књиге Славенка Терзића „Стара Србија: драма једне европске цивилизације“ на Међународном сајму књига у Београду. Наталија Нарочницка на промоцији књиге Славенка Терзића „Стара Србија: драма једне европске цивилизације“ на Међународном сајму књига у Београду. - Sputnik Србија](https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/110059/15/1100591524_0:0:6000:4000_600x0_80_0_0_c62d4aaa6374ae5f2f3dd1a66d389e03.jpg)
На презентацији у Скупштини града Београда, проф. др Љубодраг Димић нагласио је да је „Стара Србија“ од изузетног значаја за разумевање историје српског народа у 19. и 20. веку, указујући да је важан и тренутак у ком се књига појављује, када се све преиспитује и кад садашњост тражи поуздане одговоре о прошлости зарад разумевања времена које долази.
Представљању књиге присуствовали су и патријарх српски Иринеј, као и начелник Генералштаба Војске Србије генерал Љубиша Диковић.
![Русија је почасни гост Сајма књига у Београду 2015. године. Русија је почасни гост Сајма књига у Београду 2015. године. - Sputnik Србија](https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/110060/39/1100603928_0:0:1031:550_600x0_80_0_0_afa8b691b42c6026cdc75643eba074cf.jpg)
Дело амбасадора Терзића објављено је на српском и на руском језику у издању издавачке куће „Вече“ из Москве, Историјског института из Београда и „Православне речи“ из Новог Сада.
На представљању књиге на Сајму, историчарка Наталија Нарочницка је рекла да је Терзићево истраживање „епохални одговор на изазов епохе“.
Према њеним речима, књига документовано и доследно даје одговор савременој западној историографији која, каже Нарочницка, приказује историју овог региона или фрагментарно непотпуно или ангажовано, као једну врсту поруџбине.
Јелена Бондарева, која је говорила у име издавача, рекла је да је књига изашла из штампе неколико дана пред Сајам и да ју је она у Београд донела „као благодатну ватру“, истакавши да је то дело резултат темељног проучавања материјала из архива земаља региона, али и Руског империјалног архива.
Нарочницка је истакла да се или не зна, или да се намерно затварају очи пред чињеницом да се на картама 19. века, рецимо аустријским, данашње Косово и Метохија означава као Стара Србија, а да је тај назив колевке српске државности касније смишљено истиснут из европског политичког лексикона.