Причу о спречавању трећег светског рата испричао је за магазин „Булетин оф д атомик сајнетистс“ официр Ратног ваздухопловства САД Џон Бордн. То се десило 28. октобра 1962. године, на врхунцу највећег сукоба САД и СССР-а на четири тајне америчке ракетне базе на окупираном јапанском острву Окинава. У то време ниво борбене спремности снага био је подигнут до највећег, црвеног нивоа DEFCON 2 — „на граници нуклеарног рата“.
Наређење о лансирању ракета Масе Б, ојачаних термонуклеарним бомбама „Марк 28“, на четири града — Владивосток, Пекинг, Пјонгјанг и Ханој — добио је капетан Вилијам Басет задужен за контролу лансирања на једној од база. Провера шифрованог наређења показала је истинитост исказа. Иста таква наређења добили су контролори на три остале базе.
У списак циљева Басет је видео само једну тачку у Совјетском Савезу који је у то време био најизвеснији противник САД. Официр са још једне базе, повезавши се са капетаном, рекао је да се у његовом списку исто налазе два циља у СССР. Међутим, ниво борбене спремности није достигао DEFCON 1 — „неизбежни нуклеарни рат“, што је натерало Басета да посумња у истинитост инструкција.
У том тренутку, капетан је ипак решио да обустави припрему ракета за лансирање и позвао центар за контролу, рекавши да није добио јасне инструкције. Још одважније је било наређење двојици војника да пуцају на потпуковника који је држао руку на дугмету за лансирање, ако тај покуша да га притисне без усменог наређења старијег официра или званичног повећања борбене готовости.
На крају, командни центар је наредио да се не лансирају нуклеарне ракете, док је капетан Басет затражио од подређених да никоме не говоре о инциденту.
Вилијем Басет је умро 2011. године, не испричавши никоме о томе како је спречио нуклеарну катастрофу. Те године Ратно ваздухопловство САД је одобрило да се јавности саопшти о инциденту његовог колеге Џона Бордна. Сада научници и новинари траже да америчка влада открије званичне информације о том догађају.
