То је прво издање у едицији „Српска реч“ коју је покренуо московски Институт за превођење. У антологији су представљени краћи прозни радови Драгослава Михајловића, Светлане Велмар Јанковић, Горана Петровића, Давида Албахарија, Михајла Пантића, Радована Белог Марковића, Виде Огњеновић, Гордане Ћирјанић, Васе Павковића, Милована Марчетића, Љубице Арсић, Јелене Ленголд и Јована Радуловића. Аутори превода су Лариса Савељева и Василиј Соколов.
Књига је представљена на штанду Русије — почасног госта јубиларног, 60. Међународног сајма књига у Москви.„Ово је тек весник будућег рада на представљању српске књижевности руским читаоцима. Књига је објављена у едицији ’Српска реч‘ и посебно ми је драга јер је припрема за њено објављивање веома дуго трајала“, истакла је представница Института за превођење из Москве Јулија Созина, напомињући да је било потребно доста времена да се обезбеди подршка надлежних државних установа у Русији и Србији.
То што је књига објављена уз подршку државних институција, како руских, тако и српских, веома је охрабрујуће и улива наду да ће у будућности бити уложено више напора да се српска литература боље представи руским читаоцима, истакла је Јулија Созина. Уредница издања Љубинка Милинчић скренула је пажњу на то да је већ више од две деценије српска књижевност врло мало заступљена на руском издавачком тржишту. „Када погледате у излоге српских књижара, видите све што је најбоље у руској књижевности, од класика, до најсавременијих писаца.
„Све што је објављено код њих стигло је и до нас. Када, међутим, погледате у излоге руских књижара, имате утисак да се Срби уопште не баве писањем“, напоменула је Љубинка Милинчић.
Један од изузетака је Милорад Павић, који је у Русији био књижевна звезда, а у новије време међу руским читаоцима популаран је и Горан Петровић, чија су готово сва дела преведена на руски језик. Писац Михајло Пантић ипак верује да „није све тако црно“.
„Руска књижевност је нешто без чега не можете да замислите образованог човека, она је мера ствари у свету. Ипак, од ове антологије српских прича може да се крене даље, она представља пилот-издање у којем репрезентација српског приповедања одлази у најважније руске библиотеке“.
Према речима Љубинке Милинчић, прозна антологија је прва у низу од пет књига које ће током наредних година бити објављене у едицији „Српска реч“. У плану је да буду објављена и два-три романа и још једна књига прича.
Јулија Созина је истакла да је један од проблема због којих се српска литература ретко преводи на руски и то што је свега неколико књижевних преводилаца у Русији који се баве превођењем са српског језика, због чега је Институт за превођење покренуо програм подршке младим преводиоцима.
Антологија савремене српске приче представљена је и на московском сајму књига, где је, према речима уредника и писаца, изазвала солидно интересовање руских читалаца.
