Очигледно да се у односима Србије са Русијом ствари крећу, каже даље овај искусни дипломата, и подвлачи да сарадња ни у једној области не представља било какав облик притиска или претњи Србији због њене политике или због опште ситуације у земљи и у њеним спољнополитичким односима. То је, истиче Јовановић, нешто што је сасвим супротно од онога што долази са Запада, где се сваки предлог, чак и онај који нам се чини привлачним, увек пропрати са неким обликом притиска или наговештавања неке претње.
„Наглашено је и то да спољна политика Србије у односу на Запад, поготову ЕУ, веома зависи од даље подршке Русије у питању Косова у вези са УН и у вези са настојањима Запада да ту такозвану државу Косово прогура у што већи број европских и специјализованих организација“, додаје Јовановић. Могло би да се закључи, прецизира он, да су односи са Русијом, колико год су и даље у знаку наше независне и свестране спољне политике, елеменат којег се Србија никад и никако не може и не сме одрећи.
Опрез Србије због намера Америке
„Ово што је Америка подарила не знам колико тих ракетних старих система Хрватској је нешто што не може да доприноси стабилизацији на Балкану, већ само може да подстакне неку регионалну мини-трку у наоружању. То је опет нешто што би морало да се истражи у општим политичким циљевима и интересима Америке на Балкану. А то већ подстиче извесна подрозрења, па мало и сумњу на крајње циљеве такве једне политике и земљу као што је Србија упућује на повећи опрез и на благовремена предузимања мера како не би била доведена у неко стање непријатног изненађења“, конкретан је Владислав Јовановић.
Што се тиче наоружања Србије од стране Русије, односно теме која је последњих дана била једна од најактуелнијих, војни аналитичар Мирослав Лазански каже за Спутњик да је добра најава да ће у Србији бити ремонтовани руски хеликоптери. То би, додаје Лазански, значило оспособљавање Завода „Мома Станојловић“ крај Београда.
„У целом региону имате јако пуно руских хеликоптера — од Мађара, да кажемо и Бугара, онда у Босни, па чак и Хрвата и Румуна — који би се могли овде ремонтовати да их не вуку у Русију на ремонт, јефтиније би било код нас“, појашњава Лазански. Он додаје и да је непобитно оно што је премијер Вучић прошле године обећао и што се сад остварује, а то је куповина два руска хеликоптера.
Штуре информације о војној опреми после састанка премијера Вучића и председника Путина, Лазански тумачи као уобичајену праксу јер ниједан политичар неће да истрчи са свим тим подацима одмах.
Има нешто што се се сматра, додаје Лазански, пословном тајном. А има и један други моменат. „Прво, да ли смо Русе уверили какав смо споразум о заштити информација потписали са њима и да ли врхунска технологија коју би они нама продали неће отићи одмах на другу страну? Друго, да ли смо их уверили да изношењем тих података шта ћемо да купимо или добијемо не угрожавамо руске испоруке неким другим земљама?“, појашњава своје виђење Лазански.
Енергетска безбедност није у ваздуху
Да су и у области економије направљени помаци сведочи економиста Горан Николић, који тврди да ће у зависности од тога колико нижа буде цена гаса, толико бити лакше спасити српски петрохемијски комплекс. „Мислим да је то потенцијално најважнији резултат посете. Генерално, свако интензивирање сарадње са Русијом, посебно кад је у питању наш прехрамбено-индустријски комплекс, од великог је значаја зато што је то сфера где ми можемо да повећамо понуду и где имамо шансе да остваримо боље извозне резултате“, тврди Николић. Како он сматра, дуплирање смештајних капацитета гаса у Банатском двору је нека врста супститута за „Јужни ток“.
Ова посета је, и према мишљењу Владислава Јовановића, показала да српска енергетска безбедност није у ваздуху, као што се чинило пре шест месеци или годину дана после пропасти „Јужног тока“, већ да се она на други начин осигурава и Србији као земљи без енергетских могућности даје осећај повећане сигурности у тренутку кад је цео сплет гасовода, с било које стране, под великим знаком питања.
Већина ствари око војне сарадње која је, како каже, и најосетљивија, најверовероватније ће, према Јовановићу, бити конкретизована приликом најављене посете Дмитрија Рогозина Србији у децембру. Свеукупно, према суду овог искусног дипломате, посета Русији је одржана на највишим политичким и стручним нивоима, а дужина разговора који су вођени том приликом је показала да обе стране имају битан и дугорочни интерес да сачувају добре билатералне односе.
