Поводом празника у руској престоници организован је марш „Ми смо уједињени“ у којем учествује више од 85.000 људи.
Председник Руске Федерације Владимир Путин је 2005. године, у част Дана Богородице Казањске и славне победе руске војске над Пољацима у смутним временима, прогласио 4. новембар државним празником — Даном народног јединства.
Идеја да се баш на овај дан обележава празник потекла је из Међурелигијског савета Русије. Зато овај празник није само световни, већ и међурелигијски, који обележавају сви становници државе и представници разних вероисповести.
Смутна времена и народно јединство
Овај датум није случајно изабран. Без обзира на то што се у модерној Русији овај празник сматра сасвим новим, он има своју веома дугу традицију. Наиме, Дан народног јединства је повезан са дешавањима с почетка 17. века, када је 1612. године Москва коначно ослобођена од пољских освајача.
Управо 4. новембра (односно 22. октобра по старом календару) народни устаници су под вођством војводе Козме Мињина из Нижњег Новгорода и кнеза Дмитрија Пожарског успешно заузели кључни део Москве и тиме принудили команду пољске војске да моментално потпише капитулацију. Први је у ослобођени град ступио Пожарски, носећи икону Богородице Казањске у рукама. Управо ова икона, веровало се, помогла је да се тадашња Држава Московска одбрани од пољске инвазије.
Историчар Андреј Кокарјев говори за Радио Спутњик да је, као што је познато, смутно време последица неслоге, која је последично довела до окупације државе, готово до њеног краха. Ипак, каже Кокарјев, одлучујући је био моменат када се народ ујединио, најпре на идеолошкој основи, односно око култа иконе Богородице Казањске.
Управо је икона пратила устанике на челу са Пожарским и Мињином, и то баш у завршној фази смутног времена.
„Зато сматрам да је датум за обележавање Дана јединства народа добро изабран, јер се на данашњи дан заправо слави Дан иконе Богородице Казањске“, закључује Кокарјев.
Стари празник у модерним временима
Од прошле године Дан народног јединства је добио нови импулс — по речима политиколога, улазак Крима у састав Руске Федерације „поново је створио општенародни консензус“. Другим речима, грађани су видели како у пракси изгледа поносно уједињење Руса.
Није случајно највећи број приредби и уличних прослава био организован управо на полуострву. Осим тога, социолози су уверени да је то остварило додатни утицај на то како би грађани овај празник прихватили као нешто блиско срцу и души.
Дан јединства се, као и многи други велики празници у Русији слави масовно на улици, али и свечано у државним институцијама.
Данас ће, по традицији, бити одржани бројни скупови и концерти. Ипак, ове године, обележавање празника ће бити нешто скромније и почеће минутом ћутања због погибије руских грађана у авионској несрећи у Египту.
Организатори свих дешавања која ће бити уприличена у Москви поводом празника изјавили су да се „јединство народа и огледа у томе како грађани заједно преживљавају радосне и трагичне догађаје и зато је немогуће празновати јединство и грађанску солидарност, заборављајући на ову трагедију“.
