Према њеним речима, такав исход се могао предвидети од усвајања Закона о информисању, којим је, каже, у старту избор сужен на продају агенције или гашење.
„Новинске агенције су скуп бизнис. Све националне агенције у Европи, и приватне и јавне, послују у малој или великој мери уз финансијску подршку државе. Несумњив професионални бренд Танјуга, у Србији и изван ње, тржиште које је освојио, као и сервиси вести од јавног али не и комерцијалног интереса, нису били довољно јак мотив за инвеститоре“, истиче Ђукићева.
У таквој ситуацији, додаје директорка Танјуга, власник агенције је поступио у складу са Законом о информисању који је, подсећа, наишао на општи консензус и одобравање.
Одговарајући на питање да ли су запослени могли да добију акције, Ђукићева наводи да то није питање за Танјуг, јер одлука да се објави оглас о подели бесплатних акција није у надлежности агенције.
„За оне којима је позната пракса у Европи и свету, то је само теоретско питање. Ниједна национална новинска агенција у Европи и свету није у власништву запослених као акционара. Аустријска и данска агенција јесу акционарска друштва, али су акционари медијске компаније, а не запослени“, истиче Ђукићева.
Према њеним речима, за то свакако постоји добар разлог, иначе би, каже, бар негде у свету постојала макар једна агенција таквих капацитета, а коју би поседовали запослени.
Ђукићева истиче да Танјуг није оставио дугове, а запосленима су зараде и све остале принадлежности све време редовно исплаћиване, укључујући и текуће, за октобар.
Директорка Танјуга додаје да, када је реч о отпремнинама, нема никакве сумње у то да ће и оне свима бити исплаћене.
„Надам се да ће за врсне професионалце, а много је младих образованих људи у Танјугу који су заиста изврсни агенцијски новинари, бити места у неком озбиљном, а стабилном српском медију, каквих нажалост нема много“, напомиње Ђукићева.
