Има ли „Шарлија“ у авиону?

Француски сатирични часопис „Шарли ебдо“ поново је привукао пажњу јавности карикатурама које актуелизују питање о томе има ли уметничка слобода границе, макар моралне. Овога пута на мети „Шарлијевих“ карикатуриста нашле су се жртве авионске несреће изнад Синаја. 

„Да ли је још неко Шарли?“ Ово питање је на својој фејсбук страници поставила представница Министарства иностраних послова Русије Марија Захарова поводом карикатура објављених у најновијем броју француског листа. На једној од њих представљен је терориста Исламске државе који се држи за главу док на њега с неба падају олупине авиона, уз натпис „Руска авијација појачала бомбардовање“. На другој је приказана лобања са наочарима за сунце, док је у позадини срушени авион.

Може ли јавно гласило да преузме улогу „јуродивог“?

Ово није први пут да се француски сатиричари шале на рачун жртава несреће. Летос, када су пронађене прве олупине малезијског авиона, несталог у Индијском океану, „Шарли ебдо“ је објавио карикатуру која представља „фрагменте“ стјуардесе и пилота несталог „боинга“. Прави међународни скандал изазвала је карикатура дечака избеглог с Блиског истока који се утопио у мору.

Ако је неко заборавио, да подсетимо: у првим данима ове године, француски сатирични часопис „Шарли ебдо“ и сам се нашао у улози жртве — због карикатуре пророка Мухамеда 12 запослених у редакцији овог листа страдало је у терористичком нападу. Људи широм света, огорчени због оваквог начина обрачунавања с бриткима на језику, послали су поруку: „И ја сам Шарли“. 

Да ли о карикатуристима „Шарлија“ можемо говорити као о својеврсним „светим људима“ или, како их Руси зову, „јуродивима“, који могу да кажу шта год желе? Да ли им је кампања „И ја сам Шарли“ дала ветар у леђа да се ругају било чему и било коме?

Главни уредник француског часописа Жерар Бријар изјавио је да објављене карикатуре немају намеру да исмеју жртве или саму трагедију. „На овим цртежима нема карикатуралних ликова. Ми просто коментаришемо догађај и приказујемо свој став о њему“, рекао је он.

На оцену портпарола руског председника Дмитрија Пескова да објављене карикатуре представљају светогрђе, Бријар је одговорио да тако оштра реакција Кремља представља покушај да се пажња јавности удаљи од других проблема. 

„Ја то једноставно не разумем. Ми смо светски, демократски и атеистички лист. Појам светогрђа за нас нема никакво значење. Ми коментаришемо вести, као и сви други листови“, рекао је Бријар. 

Уметност, провокација или профитирање на људској несрећи? 

Социолог Владимир Вулетић указује на то да је црни хумор својствен људској природи, што потврђује и феномен смејања на сахранама или на гробљима. Он, међутим, сматра да је било које спомињање жртава несреће, осим уз дужно поштовање — дегутантно. 

„Мени то није симпатично, поготово када је рана још свежа. То ми делује као нека врста злоупотребе — повећавате тираж на основу нечије несреће. Ове карикатуре су увредљиве првенствено за жртве, јер у други или трећи план стављају саму чињеницу да су људи, и то млади људи, изгубили животе. Жртве су овде искоришћене да се истакне геополитички контекст. Мислим да није ни право време ни право место за тако нешто“, сматра саговорник Спутњика. 

Политиколог Михаил Смолин има још оштрији став. Он сматра да су француски новинари прешли границу здравог разума и да се њихов рад не може сматрати уметношћу. 

„Ово не треба посматрати чак ни као провокацију. Мислим да либерални ставови новинара постају превише егоистични. И сами Французи треба да се замисле да ли ломе грану на којој седе допуштајући јавно испољавање таквог односа новинара према погибији људи“, каже Смолин за Спутњик. 

Овај политиколог је уверен да ће, уколико буде распродат тираж последњег броја „Шарли ебдоа“, то показати какво је стање у којем се налази само француско друштво. 

„То ће нам помоћи да проценимо њихова политичка уверења, колико су способни да саосећају, колико су способни да разумеју трагедију, као и колико су способни да реагују на неадекватне појаве унутар свог друштва. Да ли су способни да организују неки протест против новинара који се понашају непримерено у ситуацији у којој је погинуо толики број људи“, пита се политиколог. 

Француске власти у међувремену су се оградиле од карикатуре „Шарли ебдоа“, саопштивши да немају никакве везе с њом.

„Мишљења која су новинари у Француској изнели су слободна, али она не намећу никакву обавезу француским властима“, пише у изјави званичног представника француског Министарства иностраних послова Ромена Надала. Он је навео да су француске власти Русији изјавиле саучешће поводом трагедије. 

Иначе, хаштаг „Ја нисам Шарли“ нашао се на врху руског Твитера. Корисници интернета одреаговали су на поступак француског часописа таласом негодовања. На друштвеним мрежама људи су се прикључили акцији „Ја нисам Шарли“ и осуђују цинизам часописа.