Трагедија у дискотеци завртела је необично политичко коло у Румунији, где десетине хиљада људи из дана у дан демонстрира против корупције и државних институција.
У Букурешту на универзитетском тргу, одакле је 1989. године кренула побуна против Чаушескуа, у среду се окупило 20.000 људи, који су тражили смену комплетног политичког врха, јер више не верују ниједној политичкој партији.
Ко су демонстранти и шта су њихови захтеви?
Већина демонстраната су млађи припадници средње класе, интелектуалци, претежно из Букурешта.
Њихов први захтев био је да се смене одговорни за корупцију, јер је пожар у дискотеци, у коме су погинуле 32 особе и стотине људи рањено, индиректно био повезан са овим проблемом које нагриза румунско друштво. У дискотеци, у којој није било противпожарног система, било је три пута више људи него што је дозвољено.
Окидач за демонстрације је било снажно незадовољство које је ова несрећа изазвала у Букурешту, али и широм земље. Прст је уперен на премијера Виктора Понту и његовог заменика, као и на председника општине у којој се несрећа догодила.
На опште изненађење, премијер, који је у прошлости био умешан у корупционашке скандале и био под истрагом, поднео је оставку, као и локални политичар, док је заменик премијера морао да оде. То, међутим, није зауставило демонстрације. Колективна фрустрација се претворила у политичку кризу. Поруке демонстраната са улице постале су све замагљеније.
„Ово су дани у којима не бих волела да сам политички аналитичар, али уједно и веома узбудљиво време за нас, јер све може да се деси. На улици има много порука, међу њима много збуњујућих. Траже се нове оставке. Има много супротних захтева“, каже за Спутњик Лучана Гика, политиколог са Универзитета политичких наука у Букурешту.
Коме ће ово политичко превирање ићи наруку засад је неизвесно. Бојазан је, каже Гика, да би демонстрације могле да буду политички злоупотребљене.
„Оне нису оркестриране, али лако могу да буду злоупотребљене. Већ су неке политичке струје покушале да их искористе за своје циљеве“, каже политичка аналитичарка из Букурешта.
У игру су се умешале политичке партије са различитим захтевима, али и невладине организације, попут америчког „Фридом хауса“, једног од најутицајнијих расадника америчке „меке моћи“ у Централној Европи.
Организација чији је оснивач Џорџ Сорош подржава протесте, а занимљиво је да је на тој позицији и Америчка привредна комора у Румунији (AmCham Romania), која се представља као „једна од водећих пословних асоцијација у Румунији“.
Амерички утицај је значајан у земљи чији су најважнији спољнополитички партнери САД, Европска унија и НАТО. НАТО и Европска унија и даље уживају подршку у Румунији, али „у оба случаја поверење опада“, каже Гика.
Румунски председник, конзервативац Клаус Вернер Јоханис, који је после оставке премијера главни актер у кризи, пре него што се обратио водећим политичким партијама у земљи поводом избора новог премијера, консултовао се са америчким представницима.
„Председник не тражи нужно савет, већ жели да зна позицију главних румунских партнера. Недавно је угостио регионални скуп НАТО-а. Код њега често нема јасних граница између спољне и унутрашње политике“, каже румунска аналитичарка.
Новог премијера према Уставу треба да изабере председник. Уколико не добије подршку, обавиће се нове консултације, а ако ни оне не уроде плодом, расписују се ванредни избори. Као један од најозбиљнијих кандидата помиње се Дачијан Чолош, бивши комесар за пољопривреду у Европској комисији, када је на њеном челу био Хосе Мануел Барозо.
Занимљив обрт је да је Јоханис најавио да ће у консултацијама први пут учествовати цивилно друштво. Јавност је то дочекала као лош потез румунског председника, који је унео додатну забуну, како се за ове консултације пријавило више од 5.000 невладиних организација, међу којима и „Фридом хаус“. Изабрано је 18 представника цивилног друштва, међу којима је половина непозната јавности.
Још једна новост у румунском политичком животу су и упутства која су се појавила на Фејсбуку — како да се избегну насилне демонстрације.
„Први пут се ово догађа, да имамо савете на Фејсбуку како да се изведу мирне демонстрације и избегну сукоби. То је овде ново. Средњошколци и студенти се организују преко друштвених мрежа како би избегли насиље“, каже Гика.
Сличност са неким другим „револуцијама“? „Спољни фактор“ није тема демонстрација на улицама Букурешта.
