Магазин наводи да су се у визиру БНД нашла министарства унутрашњих послова Америке, Пољске, Аустрије, Данске и Хрватске и да у такозване „тражене појмове“, које БНД користи при шпијунажи, спадају и америчка представништва при Европској унији (ЕУ) и у Уједињеним нацијама, као и Министарство финансија САД.
Чак је и „врућа линија“ Министарства спољних послова САД за упозорења при путовањима била на шпијунској листи. БНД своје шпијунске активности није ограничио само на државне институције, већ су ту биле и такозване невладине организације, попут „Care International“, „Охфама“ или Међународног комитета Црвеног крста у Женеви, пише магазин.
У Немачкој су на листи БНД били бројни конзулати и амбасаде, па су тако надгледани мејлови, телефони, адресе и бројеви факса представништава Америке, Француске, Велике Британије, Шведске, Португалије, Грчке, Шпаније, Италије, Аустрије, Швајцарске и Ватикана, пише „Шпигл“.
