Отмица српских држављана догодила се у Сабрати, медитеранском граду на северозападу Либије познатом по римским ископинама, који је пре избијања грађанског рата 2011. године био једна од најпосећенијих туристичких дестинација у земљи. Од тог времена нико више не обилази древне амфитеатре и храмове.
У граду седамдесетак километара удаљеном од Триполија, на путу за Тунис, владају локалне милиције и криминалне групе које се међусобно сукобљавају.
„Ово подручје је врло небезбедно“, објашњава бивши амбасадор Србије у Либији Душан Симеоновић. У последњих петнаестак дана избегавали су га и Либијци због интензивних борби наоружаних милиција. Само неколико дана пре отмице српских држављана, на западу земље је отето неколико десетина Тунишана. Била је то 52. отмица Тунишана у овом делу земље.
Отмице у Либији су свакодневне од када је земља потонула у грађански рат и безвлашће. У последњих годину дана регистровано је око 3.000 убијених, број киднапованих се не зна. Киднапују се чланови владе, војног руководства, дипломате, странци, из политичких разлога или због откупа. Српски грађани нису изузетак.
Амбасадор Србије, Оливер Потежица, чији је конвој од три возила која су се кретала ка Тунису нападнут у недељу, када је отета службеница амбасаде и возач, рекао је Танјугу да је напад више личио на криминални него на политички чин. На то да би могло да се ради о криминалној групи наводи и одсуство захтева од стране отмичара. Мања је вероватноћа да се ради о џихадистима из организације Исламска држава, која контролише значајне територије на истоку земље.
Један од команданата Војног савета у Сабрати, лојалан влади у Триполију, рекао је француској агенцији АФП да верује да су отети још увек у Сабрати.
„Све снаге безбедности у граду су подигнуте на узбуну након отмице Срба. Установљени су контролни пунктови и у току је потрага“, рекао је овај локални извор, додајући да су околни градови такође добили наређење да појачају контролу на прелазима.
Од војне интервенције Запада и пада Гадафија, који је држао под контролом ривалска племена у Либији, земља је потонула у безвлашће. Две ривалске владе се боре за легитимитет — у Триполију и Тобруку. Европска унија и Запад признају владу у Тобруку, а Србија владу у Триполију, где се налази амбасада.
Ни једна ни друга влада немају контролу над ситуацијом у земљи.
„Хаос се само продубљује. Није у питању ни вера, ни идеологија, ни политика, већ грабеж, лоповлук, гангстерај. Дипломате које су још увек тамо изложене су смртној опасности“, каже Симеоновић, који за ову ситуацију оптужује западне земље које су војно интервенисале у Либији.
„Запад је мислио да ће обарањем Гадафија да преузме контролу над нафтним изворима. Догодило се супротно, оружје које је имала либијска армија пало је у руке милиција. Сада се води борба за територије и нафтна богатства, ко ће да покупи више новца“, закључује саговорник Спутњика.
Досадашњи покушаји међународне заједнице да посредује у Либији завршили су се фијаском.
