Лондон је незадовољан Европском унијом и то је ставио до знања Доналду Туску. У писму председнику Европског савета британски премијер Дејвид Камерон је поставио услове за останак Велике Британије у Унији. Ако се овим захтевима не изађе у сусрет, прети референдумом, чији би исход био неизвестан.
Брегзит, или излазак Велике Британије из ЕУ, рукавица је коју је Лондон бацио у лице бриселској администрацији.
„Остаћемо у Европској унији уколико то ни најмање не доводи у питање наше националне интересе“, поручио је Камерон у Краљевском институту за међународне односе истог дана када је на адресу Туска у Бриселу стигло његово писмо.
Криза у Европској унији је срушила маске. Британцима је доста одлука Европске уније које сматрају противним националним интересима. Британија се увек са благим презиром односила према остатку континента, уљуљкана сећањем на некадашњу велику империјалну моћ и улогу коју је имала у свету. Европски крој са француско-немачким штофом јој је одувек био тесан.
„Нисам сентиментално везан за ЕУ“, каже Камерон, чија је земља одбила да буде у еврозони и Шенгену.
Британци су одани својој фунти и не желе да је замене за евро. То је један од Камеронових захтева — да националне валуте имају исту тежину као евро. Монетарну политику Европске уније Камерон назива „дискриминацијом“, јер омогућава земљама еврозоне да заврћу руку онима који су ван ње.
„Тренутно постоје две категорије чланица ЕУ, оне из еврозоне и остале. Ове друге не треба да буду дискриминисане или да плаћају за прве“, поручио је британски премијер. Преговори око еврозоне би могли да буду осетљиви и нагласе поделе унутар Европске уније, у којој је на страни Лондона Пољска и све друге земље које сматрају да су остављене по страни.
Британци желе само трговачку унију, не политичку. Мрште се на идеју „све чвршће уније“ и федерализма, за коју се залажу Французи. За велики број европских земаља ова идеја политичке заједнице је још увек утопија. Велика Британија предлаже јачање улоге националних парламената у европском систему одлучивања и могућност удруживања представника више парламената са циљем да се блокирају неке одлуке ЕУ.
Снажење улоге националних парламената је тенденција унутар Европске уније, која прети да смањи утицај Европског парламента.
Камерон је за Европу у којој „свако може да води свој живот“, за „заједничко тржиште, а не заједничку земљу“. То је смисао његовог захтева за „флексибилнијом“ Европом. Он жели лабаву унију у којој ће британски интереси бити заштићени. Заговорник економског либерализма тражи да се укину регулативе које важе на јединственом европском тржишту, које штите од нелојалне конкуренције великих мултинационалних компанија. Лондон је за то да се слободно тржиште прошири на нумерички сектор и да се не постављају препреке за трговинске споразуме са САД, Кином и Јапаном.
Ова ултралиберална политика наилази на разумевање великог броја европских посланика у европском парламенту, у коме доминирају конзервативне десне струје.
Британцима је доста и приче о људским правима, која више не служи њиховим националним интересима, због чега Камерон предлаже да избаци одредбе из Европске конвенције о људским правима из британских закона. Разлог је талас миграната, чији се број повећао избегличком кризом.
„Притисак је сувише велики“, каже Камерон, за кога је ово питање националне безбедности. Зато тражи од француских власти да спрече да мигранти пређу преко Ламанша на њену територију. Британија се оглушила о позиве Немачке за равноправном расподелом избеглица са Блиског истока и из Африке, иако је земље из којих долази највећи број избеглица бомбардовала образложењем да ће тако створити услове за више демократије.
Након фијаска у Ираку, Авганистану и Либији британска спољна политика је изгубила компас, али не и идеју о својој величини. За Велику Британију је главно питање како да има већи утицај у свету.
„Британија је велика земља, пета економија света“, каже Камерон. „Када једна тако велика земља као што је Велика Британија изражава сумње, чврсто верујемо да оне треба да се чују.“
Камерон жели да спречи и улазак миграната са европским пасошима, па предлаже укидање социјалне помоћи током четири године за држављане других европских земаља који се настане у Великој Британији. Ако су за већу либерализацију тржишта ЕУ, Британци су за ограничавање слободног кретања њених грађана.
Овај предлог најслабије пролази у европским институцијама у Бриселу, где се говори о дискриминацији грађана ЕУ. Нарочито су против Пољаци, који имају велику дијаспору у Великој Британији, где се на њих гледа као на паразите који профитирају од система.
У Европској комисији се плаше се да ће друге земље да следе британски пример и изађу са својим захтевима. За француске власти прича о изгубљеном суверенитету унутар Европске уније долази у најгорем тренутку, када се захуктава предизборна кампања за председничке изборе 2017. године, у којој ће ова тема добро да дође популистичким струјама са радикалне деснице, које предводи Национални фронт Марин ле Пен. Они су за то да се преговара о изменама европских регулатива, али не са британским пиштољем на челу. Изменама правила унутар Европске уније се не противи ни Берлин, али после парламентарних избора који и у овој земљи падају 2017. године.
Упркос захтевима које је упутио Европској унији, што је обећао бирачима, Камерон се изјашњава као политичар који је против изласка Велике Британије из ЕУ. Британски премијер је пре свега прагматичан, он зна да би овакав исход могао да доведе до изласка Шкотске из Уједињеног краљевства, у тренутку када јачају покрети за отцепљење унутар европског континента. Зато је поручио да је уверен да ће постићи споразум са Европском унијом који одговара Великој Британији.
„Европска унија има обичај да решава нерешиве проблеме, може и овај да реши“, поручио је. Изјава са укусом британског цинизма.
