Спутњик је истраживао чиме Србија може да се похвали када је реч о бањском туризму и да ли оно што нудимо може бити интересантно страним инвеститорима.
У Србији постоји више од хиљаду изворишта хладне и топле минералне воде, као и велико богатство минералног гаса и лековитог блата, а ове благодети наше земље вековима су на различите начине користили и стари Римљани и Турци.
Бањски туризам у Србији је аутентичан производ, а бањска лечилишта одликује велико искуство и дуга традиција. Ипак, бање у Србији последњих година све више иду у корак са светским трендовима и унапређује своју понуду како би привукле и најзахтевније туристе, каже за Спутњик Сандра Влатковић из Туристичке организације Србије.
„Већина бања у Србији се континуирано прилагођава потребама млађих генерација и данас бање јесу туристичка места у једној очуваној, природној средини, која су посећена током целе године и у које све чешће долазе млади здрави људи како би пронашли мир и релаксацију“, каже Влатковићева.
У Србији званично има више од 40 бања и лечилишта окружених природним лепотама и културно-историјским наслеђем.
Председник општине Сокобања Димитрије Лукић за Спутњик каже да се ова бања у југоисточној Србији, коју окружују четири планине, ове године нашла међу пет најпосећенијих туристичких места у Србији.
„Ове године Сокобања је имала око 120.000 гостију и скоро милион ноћења, што је најбоља туристичка сезона у последњих десет година“, каже Лукић.
Модерни смештајни објекти, спортски терени, паркови и базени чине здравствени, али и туристички садржај бања, где се данас долази на конгресе, спортске припреме, карневале и фестивале.
Лукић каже да је управо захваљујући инвестицијама општинског, државног и приватног капитала, у потпуности промењен туристички потенцијал Сокобање, што ју је и учинило правом атракцијом на туристичкој мапи Србије.
Матарушка и Богутовачка бања, некада препознатљиве по лечењу гинеколошких, реуматских и неуролошких обољења, данас су затворене и налазе се на листи Агенције за приватизацију. Градоначелник Краљева Томислав Илић за Спутњик каже да, иако ове две бање није посетила делегација саудијског принца, интересената за куповину Матарушке и Богутовачке бање има.
„Једна јорданска фирма је била заинтересована и понудили су око 800.000 евра. Не знам да ли ће Агенција за приватизацију прихватити ту понуду, али је интерес града Краљева да се те две бање приватизују и да опет постану краљице туризма“, каже Илић.
Он додаје да би потенцијалним инвеститорима Матарушка и Богутовачка бања могле бити интересантне и због непосредне близине манастира Жича и Студеница, као и планине Гоч. Приватизација ових бања, истиче градоначелник Краљева, допринела би и отварању нових радних места и пласману пољопривредних производа тог краја.
И док се један број српских бања може похвалити богатом туристичком понудом и великом посећеношћу, друге чекају нека боља времена и нове власнике. Ипак, чињеница је да се бањски туризам у Србији убрзано развија, и да боравак у њима постаје ствар престижа.