Једанаест дана, пет сати и 40 минута, толико је трајала најкраћа влада у Португалији од када је постала парламентарна република.
Узрок политичких тензија у земљи је неуспех политике штедње који је довео до промене односа снага у парламенту након избора 4. октобра, на којима је 800.000 гласова прешло са деснице на левицу.
Политика стезања каиша је земљу вратила десет година уназад, са привредним растом као 2004. године. Ситуација у којој се налази Португалија подсећа на Грчку.
Јавни дуг је већи од 127 одсто БДП-а, незапосленост је велика. Дефицит је прошле године износио 7 одсто, уместо мање од 3 одсто колико дозвољавају европске регулативе. „Реформе“ које је наметнула ЕУ, нудећи заузврат помоћ за финансирање дуга, нису решиле главни проблем у земљи, слабу продуктивност.
Након четири године неолибаралне деснице на власти, Португалци желе промене, што су показали на изборима. Посланици Социјалистичке странке су освојили 32 одсто гласова, што са гласовима Комунистичке партије и Левог блока представља већину, док је десница, која је добила 37 одсто гласова, изгубила 28 места у Парламенту.
Конзервативни председник Анибал Кавако Силва је одлучио, међутим, да ништа не мења и затражио од досадашњег премијера из редова деснице, Педра Пасоса Коеља, да формира владу. То је влада коју су у уторак срушиле снаге левих антилибаралних партија, након што су постигле историјски споразум. Ове снаге подржавају социјалисту Антонија Кошту, градоначелника Лисабона, за новог премијера.
Договор је историјски јер је у Португалији левица била подељена последњих 40 година. Комунистичка партија, која је одбијала да уђе у савез са социјалистима, сада се удружила са Левим блоком, партијом нове левице која је основана пре 16 година и која је блиска грчкој Сиризи. Као и у Грчкој, њихова борба је усмерена против европске буџетске политике и плана штедње.
Договор левих снага предвиђа хитне мере са циљем да се побољшају услови живота Португалаца, нарочито најсиромашнијих, као што је подизање плата и пензија, које је смањила претходна влада. Залажу се за политику покретања привредног раста путем повећавања платежне моћи грађана, што треба да доведе до веће потрошње и веће продуктивности.
Предвиђена је и праведнија пореска политика, која подразумева већи порез за богаташе и финансијске спекулације. Леви блок тражи и да се преговара о отписивању дуга и промени европских буџетских споразума, али тај захтев није ушао у споразум.
Промена буџетских правила Европске уније захтева већи, европски фронт, показао је грчки фијаско. На овај фронт рачуна нова левица у Португалији, која са пажњом прати промене у европском политичком пејзажу на коме се све јасније афирмишу леве снаге.
То се не односи само на партије сродне по политичким идејама, попут Сиризе и шпанског Подемоса, већ и на традиционалне партије левог центра, попут британске Лабуристичке партије или Социјалистичке радничке партије у Шпанији, које су отвореније за савезе са антилибералним левим снагама.
