Пријем Косова у Унеско успели смо да избегнемо, а да ли ћемо успети да избегнемо да десетине хиљада сиријских избеглица остану заглављене у Србији? Хоће ли Немачка затворити своје границе и да ли ће због тога и Србија ипак бити присиљена да подигне зид? Да ли Европска унија заиста никада није била ближа свом распаду, као што тврде највиши званичници Уније?
О овим, али и другим темама у вези са позицијом Србије у европским и светским дешавањима у првом делу емисије говорили су доктор Јован Ћирић, директор Института за упоредно право, и доктор Душан Батаковић, директор Балканолошког института.
— Јован Ћирић: Најбоље од миграната ће изабрати они други, а Србија ће ту остати кратких рукава. Постоји опасност да нам у процесу реадмисије врате мигранте, а постоји опасност и да нам дођу нови мигранти. Вероватно је да ће неки број њих и остати, да неће само остати. То не мора да буде тако страшно уколико би се они утопили у ово наше стање.
— Душан Батаковић: У нашим медијама је прошло незапажено да Француска не прима избеглице, јер избеглице неће тамо. Оне хоће у Немачку, Енглеску, Скандинавију, Аустрију. Политика пропорцијалног распоређивања избеглица у Европској унији је доживела велики пораз.
— Јован Ћирић: Ми присуствујемо великој сеоби народа. Када је Рим почео да подиже зидове он је почео да опада. То никада није дало добре резултате, ни Кинески зид, ни Берлински зид. Када бисмо подизали зидове морали бисмо га подићи према Косову, а то би било проблематично.
— Душан Батаковић: Треба повести преговоре ван Бриселског дијалога. Мислим да су Уједињене нације место где би Србија требало да тражи преговоре око културне баштине, јер су мисије и УН и ОЕБС–а дале негативну оцену покушаја Приштине да преузме контролу над културном баштином.
— Јован Ћирић: Студенти при Институту за упоредно право спровели су истраживање међу мигрантима у Србији, истина на малом узорку од 180 испитаника, и 32 одсто њих је одговорило да би остали у Србији да им се та опција понуди.
— Душан Батаковић: Косовска независност је амерички пројекат. Америка подржава Албанце зато што су антисловенски и антируски елемент.
— Јован Ћирић: Нема сумње да је Русија помогла својим лобирањем приликом гласања о пријему Косова у Унеско. Утицај Русије више није онако мали и слаб као пре тридесет година.
— Душан Батаковић: Актуелна Влада Србије је учинила многе уступке Приштини, а Приштина није узвратила никаквим реципрочним уступком. Ово је прва победа у низу пораза. Потребно је да се промени стратегија државе на Косову и Метохији. У бриселском дијалогу Србија је изгубила све, а Приштина је добила све за своје нечињење. Добила је Споразум о стабилизацији и придруживању од Европске уније.
— Јован Ћирић: Америка је у Хладном рату победила не ракетама, него потребама просечног човека.
— Душан Батаковић: Имајући у виду број држава које су признале Косово, њих преко 110, изгледало је да су наше шансе мале. Битка је добијена, али далеко од тога да је рат готов. Косовска баштина није до краја заштићена.
— Јован Ћирић: За нас би најбоље решење било да се преговори о Косову врате у Уједињене нације. Утицај Америке више није онакав какав је био пре десетак година и она више није тако популарна као пред рушење Берлинског зида. Можда овог гласање око Унеска то и показује.
У другом делу емисије од 18 сати анализирали смо ситуацију у Сирији и ефекте руске војне интервенције. О томе како напредује офанзива против Исламске државе и осталих умерених и неумерених побуњеника, да ли ће Саудијска Арабија, Катар и Турска наставити да финансирају исламске џихадисте у Сирији, руши ли се амерички поредак Блиског истока, ствара ли се нови поредак у коме ће Русија и Иран имати пресудну улогу и како ће се определити Израел, говорили су публициста и новинар Бошко Јакшић и професор доктор Слободан Рељић.
— Бошко Јакшић: Гадафи је потписао себи смртну пресуду када је одбио да потпише уговоре о концесијама са америчким нафтним компанијама. Слична ситуација је и са Сиријом. Она је једина држава на Медитерану која сама контролише своје нафтне изворе и која нема потписане споразуме са страним партнерима.
— Слободан Рељић: Нафта је била окидач за сукоб у Сирији. Башар ел Асад је последњи председник неке арапске земље који није могао да буде стављен под контролу.
— Бошко Јакшић: Потенцијално у Европу може да дође још 4.000.000 миграната.
— Слободан Рељић: Млади људи су потребни Европи, али немогуће је да Европа апсорбује те младе мигранте, а да се њена слика не промени. Подизање зидова ту ништа неће помоћи.
— Бошко Јакшић: Ратови се не добијају из ваздуха. Без „прашинара“ у чизмама нема победе. И Русија и Сад су рекле да неће организовати копнене операције у тим земљама. Појављује се опција да ће „извођачи радова“ бити војске Ирака и Сирије.
— Слободан Рељић: Сирија је тачка у којој треба да се покрене копнена офанзива. Уколико то не успе то ће бити вечита кланица.
— Бошко Јакшић: Не допада ми се што у преговорима у Бечу нису учествовали ни представници режима из Дамаска ни представници побуњеника. Без тих преговора ја не видим стабилну будућност Сирије, а то јој може донети само договор представника сиријског народа.
— Слободан Рељић: Пошто су све бројне арапске државе растурене уз помоћ америчких пријатеља, Иран који је био по страни сада постаје јако важна држава у региону.
— Бошко Јакшић: Данас трећина Сирије и добар део Ирака припадају калифату. Отворено се говори о распаду тих држава. Оне су постале мамац за разне регионалне силе и место директног сукобљавања великих сила.
— Слободан Рељић: Америка је показала да нема способности да буде прва у свету и ово је време успостављања нових међународних односа.
— Бошко Јакшић: Америка тешко успева да спречи да оружје које шаље побуњеницима у Сирији не стигне у руке терориста.
— Слободан Рељић: Руска интервенција у Сирији има значај као Шпански грађански рат пре почетка Другог светског рата. У Сирији се преклапају геостратешки и идеолошки планови великих сила.
Хвала вам што сте нас слушали и читали!
