„Показало се да кад Србија држи до себе, кад не иде линијом попуштања и удварања великим силама, када оштро и бескомпромисно брани своје интересе, онда неки резултат може да се постигне. Међутим, све ово није разлог за претерано радовање. Ово је прва рунда и сигурно је да ће се велике силе боље организовати до следећег гласања“, изјавио директор Балканолошког института САНУ Душан Батаковић.
Директор Института за упоредно право Јован Ћирић такође оцењује да је Србија добила само једно полувреме.
„Тешко да је ово победа. Имамо шансу да у реваншу нешто остваримо. Ипак, број земаља које су подржале улазак Косова у Унеско је врло велики. Треба удвостручити напоре, шансе увек постоје и треба се борити“, каже Ћирић.
Батаковић, који је и члан некадашњег београдског преговарачког тима, сматра да се питање односа Београда и Приштине не може ставити на страну, па решавати питање Унеска.
„То је део истог проблема и за сада не видим баш велики број опција, с обзиром да је актуелна влада у Бриселу учинила велике уступке Приштини, а Приштина није узвратила никаквим реципрочним уступком. Ово је прва победа у низу пораза и зато је важно да се укупна косовска политика промисли и да се промени стратегија. Досадашња политика, осим ове око Унеска, није дала опипљиве резултате. Наиме, Србија је до сада у Бриселском дијалогу изгубила све, а Албанци су све добили и још су награђени потписивањем ССП-а“, каже Батаковић.
Саговорници емисије „Свет са Спутњиком“ сматрају да ће притисци уочи следећег гласања бити много већи. Они су сагласни да је идеја садашње владе да се питање културне баштине премести у Брисел.
„Зато треба удесетостручити напоре не би ли ову ситуацију довели до тога да се на неком трећем месту о томе поведу преговори. Мислим да су УН најбоља адреса, ми нисмо чланица ЕУ, а разговарамо под њиховим окриљем. Ако смо чланица УН или ОЕБС-а, онда су то места где би ми требало да тражимо преговоре око културне баштине. Кад постану члан Унеска, с нашим манастирима могу да раде шта хоће. Кукњава неће значити, а њихов коначни циљ није да остане српска баштина него да је предају албанској православној цркви и да се то изузме из власништва СПЦ“, каже Батаковић.
Он подсећа да је са Мартијем Ахтисаријем преговарао о томе и да је албанска страна признала да је то власништво СПЦ, а да данас девет година касније, они то већ називају не само косовском него и албанском баштином и изврћу историјске чињенице.
За нас би било најбоље да се разговори о Косову И Метохији врате у УН, и то углавном зависи од САД, а чини ми се да је утицај, односно мека моћ Америке све слабија, да није као пре десетак година. Можда то показује и ово гласање о Косову у Унеско, каже Ћирић.
