Они зато прете да ће потчинити Либан, Јордан, Северну Африку. Џихадисти ИД гледају ка Египту и Израелу, Авганистану и Пакистану, Ирану и Кавказу, стварајући тамо своје провинције — емирате. Шефови ових група имају велике финансијске могућности. Који су извори тих финансијских средстава?
Опасност коју представља терористичка формација која је сама себи наденула име Исламска држава, састоји се у идеологији базираној на мржњи према свему људском и практиковању терористичких метода, али и у томе да је лидерима ове формације пошло за руком да створе нешто попут квазидржаве, са свим уобичајеним атрибутима, укључујући и економску и финансијску делатност.
Према подацима стручњака, средином 2015. године Исламска држава је контролисала активе у висини од преко 2 билиона долара, а текући годишњи обрт износи 2,9 милијарди долара. Почетком ове године челници ИД су утврдили буџет од 2 милијарде долара, а очекују и суфицит од 250 милиона долара.
Одакле ове огромне суме тој квазидржави? Требало би рећи да су терористичке исламске групе које чине ИД већ оперисале веома значајним сумама. Првобитни капитал су лидери ИД добили отимајући банке, нафтне и гасне објекте, предузећа за добијање и прераду фосфата, производњу цемента, као и фосфорне киселине. Уз то, за разлику од многих акција Исламске државе које су биле снимљене и приказане широкој јавности, а током којих су на монструозне начине терористи убијали људе и уништавали различите материјалне вредности, све што је повезано са извориштима природних богатстава, средства за експлоатацију и транспорт није уништено. Радно стање економске инфраструктуре, као и радна места радника, остају нетакнути.
Други важан извор прихода за ИД је продаја жита. Према подацима УН, ирачке провинције Ниневија и Салах ад Дин, које се налазе под контролом ИД, најплодније су у читавој земљи. На њих отпада 30 одсто укупне производње пшенице у земљи, као и 40 одсто укупне производње јечма. У овим областима под контролом ИД налазе се и државна складишта пшенице, где се чува око милион тона. У Сирији милитанти ИД такође држе под контролом државна складишта пшенице.
Илегална препродаја свих количина које су произвела предузећа тренутно под контролом милитаната — а ту се мисли и на нафту, гас, житарице — врши се по цени значајно нижој од тржишне, што омогућава ИД да задржи по неколико десетина милијарди долара годишње.
Овде би морао да буде поменут и порез. Наиме, опорезивање физичких и правних лица на овим територијама доноси такође значајне приходе ИД. Опорезују се све телекомуникационе компаније, све банкарске услуге, социјална давања, плате запосленима, али и трговина украденим археолошким предметима. Овде би требало поменути и путарине, царине које плаћа сваки теретни камион који прелази границу Ирака са Јорданом и Сиријом, као и порез који се плаћа у име заштите немуслиманских општина. Сви ови намети доносе терористичкој организацији ИД око 360 милиона долара годишње.
Заједничка илегална делатност са другим међународним криминалним групама такође доноси новац. То је управо горепоменута незаконита трговина различитим предметима културног наслеђа, али и трговина људима. Међу киднапованима били су пословни људи, регионални политичари, свештеници, као и грађани страних држава. У последње време посебно радо тргују хришћанском децом, али и омладином других немуслиманских верских заједница. Према различитим проценама, приближно 10 милиона долара месечно слива се у касу ИД на тај начин.
Различите „хуманитарне“ исламске организације, разбацане по читавом свету, а посебно оне које симпатишу ИД, спонзоришу ову терористичку организацију. Осим тога, радо своје прилоге дају и арапски милијардери који се слажу са доктрином ИД.
Из свега реченог може се закључити да се против ове глобалне опасности мора борити првенствено рушењем финансијског система ИД, уништавањем путева илегалне трговине и затварањем свих канала токова новчаних средстава.
