Ради се о пројекту, чији се детаљи чувају у тајности, и који је намењен за наношење нуклеарних удара на приобалне градове и друге објекте. Може се рећи да је то огромна подморница–носач нуклеарног оружја, са дометом од око 10.000 километара, која се креће на дубини од око 1.000 метара.
Подсетимо, раније је Владимир Путин изјавио да Русија разрађује систем који би могао да неутралише било који ракетни штит. По свему судећи, рад на новом систему тек је почео, стога тешко да ће производња кренути до 2025. године. За сада нема података о многим кључним елементима „Статуса–6“, али познато је да ће основ новог система чинити нуклеарне подморнице „Белгород“ и „Хабаровск“, чија је изградња у току.
Познати совјетски научник Андреј Сахаров је још почетком 60–их година подржавао пројекат стварања стратешког торпеда Т–15, који би требало да буде опремљен бојевом главом са капацитетом 100 мегатона. То би било довољно да изазове цунами који би уништио приобалске градове. Међутим, чак и у јеку Хладног рата совјетско руководство одлучило је да не реализује такав пројекат због могућих катастрофалних последица. Можемо претпоставити да се у случају система „Статус–6“ ради о „торпеду“ много мањег капацитета, али већег домета.
Улагања у систем противракетне одбране неће помоћи САД да избегну нове врсте претње „из океанских дубина“. Наравно да би овај систем могао да буде лоциран и уништен. Али како би то постигао, потенцијални непријатељ требало би да уложи велики новац у изградњу система противподморничке одбране дуж обале.
Домет система „Статус–6“ се може упоредити са дометом интерконтиненталних балистичких ракета, али, за разлику од њих, „Статус–6“ не потпада ни под један споразум о смањењу наоружања. „Торпедо“ без нуклеарног експлозива, са тачке гледишта важећих норми међународног права, може да се извози у друге земље. Русија би тако могла да прода ове системе, разуме се без нуклеарних бојевих глава, Кини или Индији.
Највећи руски градови се углавном налазе унутар континента или на обалама релативно затвореног Балтичког и Црног мора, стога ширење ове врсте наоружања скоро да не угрожава безбедност Русије.
„Торпеду“ треба неколико дана или чак недеља како би стигао до циља. Теоретски гледано, он би могао да „добије наређење“ да се самоуништи уколико у међувремену дође до мирног решења. То би помогло да се избегне нуклеарни рат.
