Ухапшен је младић који је у Србији регистрован као тражилац азила. На друштвеним мрежама одмах су осванули коментари „Ево вам сад, па их пуштајте у земљу“, „Кад Европа затвори границе, сви ће код нас“, „Подигнимо и ми зид“.
Наравно, нису сви мигранти терористи, а нису ни сви грађани Србије православци. Према последњем попису, у нашој земљи живи више од 220 хиљада грађана муслиманске вероисповести. Како се они осећају када читају овакве коментаре?
„Стављање муслимана у негативан контекст није јучерашњи изум, али је са појавом такозване Исламске државе ситуација све гора, за шта су пре свега одговорни политичари, а медији их прате у стопу. Медији на Западу, али и код нас, често су субјективни, када муслиман нешто уради, не каже се да је то урадио човек са именом и презименом, реч муслиман је довољна“, каже Бекир Макић из Новог Пазара, покретач иницијативе за уједињење исламске заједнице.
Плаше ли се терориста или се више плаше страха од тероризма?
Макић је студент са простора Србије и Црне Горе који је завршио факултет у Саудијској Арабији и први је, како каже, понео етикету „вехабија“.
„Сада имамо случај човека који је ухапшен на путу између Аустрије и Немачке, црногорски грађанин, неколико дана смо читали о томе да се претпоставља да је муслиман, повезан са нападачима у Паризу, а онда се испоставило да је православац и то више није интересантно. Није муслиман-терориста“, каже Макић за Спутњик.
„Ислам не познаје територију, признаје само границу између добра и зла. Ислам је далеко и од оних који се сада извињавају у име ислама, то не треба да чине, јер ИД је далеко од ислама. Тероризам нема расу, нацију, нема веру“, истиче Макић.Овај теолог наглашава да муслимани не могу да буду терористи у име ислама, посебно у име такозване Исламске државе, јер тај израз не постоји у исламској терминологији.
И један од уредника медијског гиганта Ал Џазире Едо Челебић, који живи у Србији, а ради у Босни и Херцеговини, за Спутњик каже да данас, када цео свет стрепи од тероризма, није лако бити муслиман. Он истиче да не може да прихвати тврдње да се трагедија у Паризу догодила у име ислама.
„То се није догодило у име вере. Није догодило у моје име! Не постоји радикални ислам, постоје само радикални људи“, истиче Челебић.
Објашњава да се труди да избегава читање коментара на друштвеним мрежама, иза којих се крију људи који сеју оптужбе и мржњу, а да не знате ни ко су заправо. Данас је јако лако некога за нешто оптужити, али је јако тешко бити човек, каже Едо Челебић за Спутњик.
„Нажалост, створена је једна врста стереотипа, када се појави неко са дужом брадом у краћим панталонама, он одмах мора да буде легитимисан. Људи зазиру мислећи да ће нешто да се догоди. Створена је лоша атмосфера која човеку не може да пружи лагодан живот, без освртања и сталног објашњавања, ето, ми смо муслимани, али ми смо океј“, констатује Челебић.
Он додаје да је у овом тренутку најважније да људи у Србији, широм Балкана и света, а пре свега новинари који преносе информације, схвате да ислам нема никакве везе са тероризмом, да од муслимана не треба зазирати.
„То су њихове комшије, пријатељи… Могу да остану блиски, без страха да им се нешто може десити. Најважније је да људи не читају лажна тумачења по сумњивим порталима. Разговарајте са муслиманима у вашем окружењу. То је најбољи начин да оздравимо од мржње и ксенофобије“, поручује Едо Челебић.
Кроз Србију је од почетка мигрантске кризе прошло готово 500 хиљада избеглица. Није забележен ниједан инцидент. Нетрпељивост домаћина, на срећу, остала је у виртуалном свету.
Српски премијер Александар Вучић, у несвакидашњем обраћању, у ауторском тексту објављеном у дневним новинама, поручио је да је свако ко покуша да кривицу за париску трагедију искористи за ширење мржње према муслиманима и исламу, на истом крвавом путу као и они који су пуцали на недужне људе. Један од српских министара је замолио да се догађаји из Француске не злоупотребљавају у политичке сврхе, јер терор и служи да уведе страх међу људе.
А страх јача ксенофобију и учвршћује поделе, распламсава нове сукобе. То и јесте циљ и заједнички именитељ радикалних група свих боја и конфесија.
