Део стручне јавности, наиме, тврди да је хомеопатија ефикасна и научно заснована метода лечења која подстиче природне способности човековог организма на самоизлечење. Други тврде да хомеопатија није ништа друго до обичне преваре, те да има плацебо ефекат.
Мишљења су подељена, али се не може оспорити чињеница да је људи који се подвргавају оваквом начину лечења све више и да чак многи лекари све више примењују ову алтернативну методу у лечењу појединих болести.
Према извештајима Светске здравствене организације, хомеопатија је по броју корисника друга метода лечења у свету, после кинеске медицине. Трећа је фитотерапија, а конвенционална медицина је тек на четвртом месту.
Законодавства многих земаља признају обе методе (званичну — алопатску и хомеопатску методу лечења) па препуштају пацијенту избор, при чему неке осигуравајуће куће признају трошкове изабране методе лечења у пуном или делимичном износу.
Слично се сличним лечи
Основни принцип хомеопатског лечења је — „нека се слично лечи сличним“, или народски речено „клин се клином избија“. То значи да се болест третира леком који изазива исте симптоме као и сама болест. Примера ради, уколико обољење изазива повишену температуру, преписаће се препарат који подиже температуру, што је супротно од принципа званичне медицине.
Хомеопате воле да кажу да је сваки пацијент прича за себе и да за сваког постоји јединствен лек који му може помоћи на путу ка оздрављењу.
Други принцип хомеопатије заснива се на холистичком приступу сваком пацијенту. Хомеопата сматра да је потребно лечити болесника, а не болест.
Хомеопатија посматра пацијента као целину. То значи да хомеопата одређује лек индивидуално, на основу стања целог организма. Он сагледава психичко, емоционално и физичко стање пацијента, његове животне навике, симптоме и знаке болести, узроке који су довели до болести, генетске предиспозиције, али истовремено води рачуна и о медицинским налазима и процедурама. Тако се, на пример, може десити да две особе имају исту болест и исте симптоме, а да им буду преписане различите терапије.
Потпуно различито од класичне медицине, класична хомеопатија симптоме види као „пријатеље“. Хомеопата не третира болест или оболели орган него тражи узрок неравнотеже у целом организму, па тако лечи целог човека (холизам). Симптоми болести ће се, тврде хомеопате, у сваком случају сами повући онда када излечимо болесника.
Брзина опоравка зависи од врсте и дужине трајања болести, од конституције пацијента, година живота, начина живота и болести његових предака.
Хомеопатски лек се одређује индивидуално и, како тврде хомеопате, он појачава одбрамбене механизме и активира виталну снагу организма, те тако доводи до излечења.
Тајна хомеопатских лекова
Хомеопатски лекови, било да су у облику таблета, гранула, прашка или течности, у себи садрже елементе болести, тако да уче ћелије организма да се бране од спољних и унутрашњих штетних утицаја. Лекови су природни — биљног, животињског или минералног порекла. Добијају се специфичном методом постепеног разблаживања, а делују тако што подстичу снагу организма да се очисти од свих последица неравнотеже која је и довела до болести.
Део стручне јавности, међутим, истиче да је ефикасност сваког препарата најважније клинички доказати. Они додају да многи хомеопатски лекови нису прошли испитивања, али да су у јавности објављена испитивања само оних који су дали позитивне резултате, па се тако ствара „лажна слика“.
Међутим, хомеопате и на то имају одговор — клиничка испитивања не поштују принцип индивидуалног приступа пацијенту и индивидуалног избора лека који му се преписује. Због тога, са тачке гледишта хомеопате, стандардна испитивања хомеопатских препарата нису могућа.
Присталице хомеопатије називају званичну медицину алопатијом јер сматрају да се она служи грубим поступцима у лечењу пошто користи високе концентрације лекова који у организму изазивају промене супротне онима које изазива болест.
Хомеопате понекад критикују лекаре да често непотребно „трују народ“ антибиотицима, али такође истичу да хомеопатија не искључује коришћење класичне медицине. Они кажу да је циљ хомеопатског лечења исцељење, а не тренутно олакшање симптома. Хомеопате напомињу да је терапију најбоље почети у што ранијој фази болести, и да се овом методом могу лечити сви, без обзира на старосно доба.
Опрез
С друге стране, чак и они лекари класичне медицине који се према хомеопатији односе са скептицизмом признају да „хомеопатија сама по себи није штетна“ и да од ње чак може бити и „неке користи“. Међутим, они истовремено упозоравају да има и штете — хомеопатско лечење може да одложи одлазак код лекара у ситуацији када је медицинска помоћ заиста неопходна.
Такође, хомеопатски лекови могу појачати или ослабити дејство лекова које је преписао лекар званичне медицине, што може довести до опасних нежељених ефеката.
У сваком случају, уколико се одлучите за овај метод лечења, стручњаци препоручују опрез приликом избора хомеопате, јер и у овом, као и у сваком другом послу има пуно шарлатана, а такође се опрез препоручује и приликом куповине хомеопатских лекова.
Испоставило се да је „мода хомеопатије“ донела на тржиште понуду за коју се не зна ни порекло, ни квалитет.
