Бомбе, сукоб полиције и опозиције, сузавци, хапшења… Приштински парламент протеклих месеци више личи на војни полигон, него на демократску институцију. Сукоби опозиције и власти на Косову ушли су у трећи месец, а кулминирали су сукобима полиције и опозиције, али и хапшењем посланика радикалне политичке опције „Самоопредељење“, који и предводи цео протест. Да је ствар озбиљна, доказује и циркуларно писмо које кружи унутар мисија међународних заједница упућено особљу, у коме им се саветује да избегавају мешање али и непотребно шеткање по Приштини. Депешу такве садржине последњи пут су представници међународних структура на Косову добили уочи 17. марта 2004. године. Да ли се иза овог албанско-албанског сукоба крије борба за власт или је право питање могу ли ови инциденти попримити неке озбиљније размере?
Професор на Факултету политичких наука Бехљуј Бећај за Спутњик каже да су последња дешавања само продубила јаз између позиције и опозиције. Позиција, сматра он, пошто-пото жели да учврсти своју владавину, док опозиција — под плаштом противљења оснивања Специјалног суда за злочине ОВК, Заједнице српских општина и демаркације границе са Црном Гором — тражи добар изговор како би сутра дошла на власт.
„У сучељавању те две опције можемо да очекујемо даље заоштравање и потенцијалну могућност да се ситуација до те мере продуби да, ако се настави овакав темпо и динамика, не треба искључити могућност грађанског цивилног конфликта унутар албанског корпуса“, убеђен је Бећај.
Наш саговорник, објашњавајући своју прогнозу, каже да се на страни власти инструментализују снаге репресије (полиција), док с друге стране опозиција користи грађане под изговорима у вези са ЗСО, Судом и осталим, јер грађани деле мишљење са опозицијом кад су посреди поменуте теме.
Живојин Ракочевић, публициста са Косова, на дешавања међу Албанцима гледа из сасвим другог угла. Како каже, све изјаве и дешавања на Косову су усмерена ка плашењу странаца и немају никакво реално утемељење. Ово што се дешава сада у косовским институцијама, странцима само додаје сумњу — шта све може да се деси ван институција? По тој логици странци сматрају да не треба дирати Албанце, јер ће тако угрозити њихов „пројекат Косово“. „Али ова контрадикторна ситуација Косово може довести у другу контрадикторну ситуацију, где ће међународна заједница подржати власт, док ће грађани углавном подржати опозицију, не зато што је у праву већ зато што има добре изговоре. То би било погубно за све стране“, сматра наш саговорник.
„Тако да ’албанско-албански‘ сукоб служи за спољну употребу како би повећао страх који је иначе присутан код представника међународне заједнице на Косову. Они се те етничке стихије, силе косовских Албанаца, највише плаше и све ће урадити да је утишају“, тврди Ракочевић.
Ракочевић сукобе у скупштини Косова али и ван ње сматра „најобичнијом представом за јавност, међународну заједницу,… Представом која је тако добро уиграна да личи на живот“.
„У основи, и они којима бацају сузавац у очи и они који га бацају мисле апсолутно исто, с тим што ови на власти због неке врсте формалног притиска међународне заједнице не смеју да кажу. И да овог тренутка позиција и опозиција замене места — исто би радили“, уверен је Ракочевић.
Наш саговорник каже да не сме да се заборави да када је реч о односу Албанаца према Србима, Албанци имају само једну странку. Она има концепт коначног обрачуна и довршења свега онога што је рађено у протеклих 100 година када су Срби у питању. Ракочевић се слаже да ексцеси на Косову могу да поприме озбиљније размере, али упозорава да у том случају сила неће бити усмерена према Албанцима већ према — Србима.
„Јер ми смо доживљени као кривац. Унутаралбански односи су савршени када су Срби у питању и међу њима неће бити никаквих сукоба, а ако га буде он само може да скрене на нашу страну и да ми страдамо као што се то десило 17. марта 2004. године“, сматра Ракочевић.
У Приштини, после свега што се десило и што се и даље дешава, међу грађанима влада нека врста тихе панике. Појачано је присуство полиције на улицама, додатне снаге су распоређене око важнијих институција и страних представништва. Како се сазнаје, у приправности су и специјалне јединице „Росу“, а обавештајне службе Косова али и Албаније раде „пуном паром“, јер постоји бојазан да би се у ове политичке сукобе лако могли „инсталирати“ и бивши борци терористичке организације Исламска држава, који су пореклом са Косова, а вратили су се из борбама захваћених подручја.
