Ипак, за одређени део америчког друштва црни облак је потпуно засенио било какву наду. И није до краја јасно зашто, преноси портал „Шта они кажу о САД“.
Нови чланак економисте Ангуса Дитона (иначе, добитника Нобелове награде) и Ен Кејс нашао се у центру пажње због забрињавајућих података о стопи морталитета међу одраслим белим Американцима. Наиме, од 1999. године морталитет је у сталном порасту, док у другим земљама, као и међу осталим друштвеним групама у САД, морталитет опада.
Још већу пажњу изазивају разлози тог раста. Испада да бели Американци — директно или индиректно — убијају сами себе. Забележен је велики број самоубистава, као и број смрти проузрокованих предозирањем, као и хроничним обољењима јетре, изазваним прекомерном употребом алкохола. То је „већ виђено“, али у другим земљама и у друга доба. Рецимо, у Русији током деведесетих.
Али, било како било, у последње време објављено је неколико истраживања која показују да се животни век мање образованих белих Американаца константно смањује широм земље.
Зашто је раст морталитета искључиво амерички феномен?
У Сједињеним Америчким Државама традиционалне вредности попут религије и породице имају много већу улогу него у другим развијеним земљама. Рецимо, Шведска пружа сиромашним грађанима много већу социјалну помоћ. Осим тога, већина шведске деце се рађа изван бракова, али стопа морталитета међу одраслим је упола мања од америчке.
Што се САД тиче, ситуација умногоме зависи од регије. Рецимо, у Калифорнији и у североисточним државама, чији становници имају највећа социјална примања и слабо поштују традиционалне вредности, животни век је дужи од животног века у такозваном Библијском појасу, односно у области САД у којој религија има врло значајно место.
А можда постоји неко друго образложење, овога пута материјалистичке природе?
Шта ако је растући морталитет последица растуће неједнакости и социјалне неправде?
Како онда објаснити чињеницу да је код Латиноамериканаца, иако су много сиромашнији од белих Американаца, забележена мања стопа морталитета. Штавише, многи Латиноамериканци имају знатно већи субјективни осећај благостања.
Шта се дешава? У једном интервјуу Дитон је претпоставио да су бели Американци изгубили оријентире. Они тешко подносе економске неуспехе, зато што су се надали бољем животу.
Они су одрастали верујући у амерички сан и нису спремни да се помире са чињеницом да се ова идеја није остварила.
Ова верзија звучи веродостојно, али и даље не знамо зашто се осећај очаја шири централном Америком. Али, ова чињеница би могла да има озбиљне последице за америчко друштво.
Квалитетни здравствени систем, повећање минималца — све то би могло да помогне Американцима који се налазе у тешким условима. Али нисам сигуран да је то лек за егзистенцијални очај.
