Две године након почетка Мајдана, који се одржавао под паролом евроинтеграција, у Украјини за сада нема осетних позитивних резултата тих процеса, без обзира на велики обим посла који је Кијев урадио на путу ка Европској унији.
За почетак Мајдана сматра се 21. новембар. Тог дана 2013. године, након објављивања одлуке Владе Николе Азарова о обустављању припрема за потписивање Споразума о стабилизацији са Европском унијом, на Мајдан Независности у Кијеву окупио се мали број углавном младих људи који су тражили потписивање споразума са Европском унијом.
Окупљање је прерасло у масовне нереде и сукобе са полицијом. Резултат тих догађаја била је смена председника Виктора Јануковича у фебруару 2014. године.
Власт је преузела опозиција која се у својим акцијама ослања на подршку ЕУ и САД. Европске и евроатлантске интеграције поново су проглашене приоритетом спољне политике Украјине, док су односи са Русијом значајно погоршани.
Украјина је платила скупу цену за смену власти и промену спољнополитичког курса — током Мајдана је погинуло више од 100 људи.
Криза државности у Украјини је праћена великом економском и финансијском кризом — темпо инфлације и девалвације националне валуте у разним периодима након државног преврата периодично су достизали светске рекорде.
Кијев је у овом тренутку дужан много новца западним кредиторима — ЕУ, САД и ММФ–у који на Украјину троше милијарде долара, одржавајући економију земље на површини и надајући се да ће кијевске власти ипак прећи са демагогије, када говоре о променама у животу земље, на стварне акције.
Међутим, Украјина је дужна не само Западу, већ и Русији коју званично назива земљом–агресором. Премијер земље Арсениј Јацењук изјавио је да нема намеру да врати Москви дуг у износу од три милијарде долара.
Петро Порошенко је уочи прве годишњице Мајдана издао указ којим је 21. новембар прогласио празником — Даном достојанства и слободе. Прошле године овај празник се обележавао на свим нивоима, док је у свечаностима учествовало највише руководство земље.
