Руски председник Владимир Путин борави у посети Техерану, првој у последњих осам година, а том приликом присуствовао је Форуму земаља извозница нафте и састао се са председником Ирана Хасаном Роханијем и врховним верским вођом ајатолахом Алијем Хамнејем.
Сусрет Путина и Хамнеја трајао је дуже него што је било планирано, а једна од тема била је и Сирија. Они су потврдили да политичко решење за Сирији не сме ни у ком случају да буде наметнуто, већ да о судбини те земље треба да одлучује искључиво сиријски народ. Путин и Хамнеј су саопштили да се слажу око свих актуелних питања која потресају Блиски исток.
Треба подсетити да је управо Русија била та која је предложила да се Иран прикључи групи за Сирију, која се у два наврата састала у Бечу.
Политиколог Владимир Трапара за Спутњик каже да и друге земље почињу полако да увиђају улогу Ирана, с обзиром да је Техеран најјача карика у такозваном „шиитском полумесецу“.
Он сматра да све стране у сиријском конфликту, укључујући Иран, подржавају идеју борбе против терористичке организације Исламске државе. Међутим, питање је колико је заправо могуће координисати заједничку акцију ако се узму у обзир дијаметрално супротни циљеви свих сила.
„Док год се Русија и Иран не сложе са САД, Саудијском Арабијом, Турском и Израелом око тога ко би требало да влада Сиријом — биће ограничена и могућност за сарадњу у борби против терориста“, рекао је он.
Према његовим речима, још увек су сопствени интереси појединих земаља битнији од заједничких интереса, самим тим и борба против екстремиста не добија на снази.
Истовремено, руски стручњак за Блиски исток Сергеј Сергејчев сматра да коалиција коју чине Русија, Сирија, Иран и Ирак већ функционише, иако се још увек не може рећи има ли она капацитета да победи Исламску државу, будући да се ради пре свега о идеологији.
„За борбу против идеологије потребна је сарадња са западном коалицијом, јер је недопустиво одређене екстремистичке групе сматрати ’умереним‘, а потом оптуживати Русију због бомбардовања њихове инфраструктуре“, додао је Сергејчев.
У Техерану је одржан Форум земаља извозница нафте (ФЗИН), којег стручњаци за енергетику често називају и „ОПЕК–ом“ за гас. Главне теме на скупу су биле енергенти, али и тренутна ситуација на Блиском истоку. У контексту најављеног укидања санкција Ирану поставља се питање шта ће поједине земље, чије економије у великој мери зависе од вредности нафте, предузети како би на дугорочном плану спречили њен суноврат када Иран пусти у промет своју нафту.
Руски стручњаци сматрају да овогодишњи форум није прекретница у енергетском смислу, с обзиром да повратак Ирана на светско тржиште неће имати јачег ефекта на цену нафте, а самим тим неће изазвати катастрофалне последице ни по кога.
Истовремено, стручњак за Блиски исток са института РАН Владимир Сажин каже за Спутњик да капацитети Ирана нису толико велики као што то изгледа, с обзиром да комплетна нафтна индустрија вапи за модернизацијом.
„Иран је пре увођења санкција производио око 4,2 милиона барела дневно, од којих је половину извозио. Међутим, почев од 2013. године производња је двоструко опала, док је за повратак на пређашњих 4,5 милиона барела дневно Ирану потребно додатних 200 милијарди долара за модернизацију комплетне нафтне индустрије“, рекао је Сажин.
Руски аналитичар тврди и да ће Иран за годину дана бити у могућности да извози тек пола милиона барела нафте дневно, што није довољно да се обори цена на светском тржишту.
Управо та очекивања је и потврдио ирански председник Хасан Рохани који је позвао све чланице ФЗИН, међу којима је и Русија, да учествују у развијању налазишта енергената широм земље.
Додатну потврду продубљивања односа Русије и Ирана зацементирала је вест о почетку испоруке руских противракетних система С–300, као и да ће сви договорени системи бити испоручени до краја године.
