Хитно је потребна антитерористичка коалиција, а двоструки аршини у међународним односима су неумесни, потребно је вратити се дијалогу, наћи додирне тачке и тежити компромису, рекао је стални представник Русије при ОЕБС-у Андреј Келин.
Криза налаже да се све земље сете како смо у Хелсинкију могли да седнемо за исти сто, без претходних условљавања, истакао је Келин и нагласио да је такође неопходно потврдити принцип немешања у унутрашње послове друге земље и одбацивања подршке смене власти неуставним путем.
„Сада нам је као никад важно да успоставимо сагласност. Терористи су упутили отворени изазов цивилизацији и пасивност у борби против тог зла се ничим не може оправдати“, поручио је Келин.
Он је прочитао поруку шефа руске дипломатије Сергеја Лаврова, који је подсетио да је ова година богата јубилејима, као што је 70 година од победе над фашизмом, формирање УН, али и доношење акта из Хелсинкија 1975. који је успоставио односе у евроатлантском региону, изразивши очекивање да ће задатак јачања поверења и разумевања бити кључни и на предстојећој београдској конференцији.
Келин је у свом обраћању подсетио да је крај Хладног рата дао шансу за успостављање новог квалитета односа између Русије и Запада, која није искоришћена јер су западне земље одлучиле да делују са позиције надмоћи.
„Главни проблем је што су окончање блоковског система на Западу доживели као победу, а политичари су видели корист у линијама поделе. Да није било избора западних земаља у корист блоковског мишљења, сада бисмо живели у потпуно другачијој Европи“, рекао је руски дипломата и подсетио да су убрзо почели таласи ширења НАТО-а али и кршења принципа ОЕБС-а и међународног права.
Према његовим речима, нападима на Југославију, на које подсећају порушене зграде у Београду, НАТО је поставио мину успореног деловања за деценије унапред и онемогућио предвидљивост међународних односа.
Остале су на папиру и иницијативе за интензивнију сарадњу Русије и ЕУ, јер у Бриселу нису били заинтересовани за то и јер се то није уклапало у њихову политику надмоћи, а да је било друкчије многи проблеми могли су се избећи, додао је Келин.
Поновио је став Русије да је спољни диктат неприхватљив и да је неопходно да земље саме праве избор, а не да им се он намеће по систему или-или, што је, уз подршку обојеним револуцијама, покушаје фалсификовања историје и прећуткивање нацизма довело до повећања напетости у Европи и свету.
„Догађаји у Украјини били су последица такве политике“, додао је и истакао да ће Русија наставити да инсистира на дијалогу Кијева и Донбаса као једином правом путу ка решењу.
Бивши француски председник Валери Жискар Д′Естен, који из здравствених разлога није могао да дође у Београд, па се учесницима конференције обратио снимљеном изјавом, рекао је да је време биполарног света прошло и да нам преостаје да сарађујемо у свим сферама, што се, како је додао, односи и на кризу у Сирији. Наш први задатак није заустављање протока цивила, него успостављање мира у Сирији, поручио је Д′Естен.
Испред организатора обратио се председник Центра националне славе Владимир Јакуњин, који је истакао да на договорима из Јалте, Потсдама и Хелсинкија почива међународно право чије кршење може изазвати и изазива домино ефекат. Указао је и на опасност од покушаја да се дезавуише значај народа који су дали огроман допринос борби против фашизма и да се изједначе агресори и они који су се бранили.
„Не примећивати фашистичке појаве у Европи, то је као да не примећујете кршење свих принципа међународног права, које су пратили и бомбардовање у Југославији, Ираку, Либији, Сирији“, рекао је Јакуњин.
Председник РС Милорад Додик упозорио је на опасност од исламизма у БиХ, истакавши да је та земља постала још од сукоба ′90-их кључна карика на путу Ал Каиде.
„Пред носем америчких и британских али и других служби одиграле се припреме за терористичке акте у САД, Лондону, Мадриду. Неки од најважнијих одговора на то како се Ал Каиде успешно увукла у Европу могу се наћи у БиХ“, упозорио је Додик.
Навео је да су БиХ и Косово сразмерно броју становника дали највећи допринос слању бораца у Исламску државу.
„БиХ је пета по реду са највећим бројем ратника у ИД. Према тврдњама обавештајне заједнице, регистровано је 3.400 спавача спремних да по наређењу изврше самостални или удружени терористички акт“, упозорио је Додик и подсетио да те везе сежу још из времена Алије Изетбеговића, када је у БиХ ушло 4.500 светих ратника ислама.
Он је такође указао да забрињава чињеница да је ових дана за шефа обавештајне службе у БиХ Бакир Изетбеговић довео Османа Мехмедагића Осимицу, главног безбедњака његовог оца, и да то не улива поверење да ће се они борити против тероризма.
Осврнуо се и на кршење међународног права, које је, по његовим речима, у БиХ оличено у високом представнику, који то чини под патронатом дела међународне заједнице. „То одражава нестабилност и спречава међунационално помирење“, нагласио је Додик.
Он је позвао на јединство јер је, како је рекао, подељеном свету тешко постићи сагласност, јер „ако се то не превазиђе и ако свако буде водио своје битке против тероризма, онда је свет на незаустављивој низбрдици“.
Саветник председника Србије Иван Мркић прочитао је поруку Томислава Николића у којој је истакнуто да уз све изазове с којима је свет суочен, фундамент међународних односа мора бити суверенитет и територијални интегритет држава, равноправност без обзира на њихову величину, искрено поштовање и уважавање разлика без двоструких аршина.
