У Загребу се одржава дводневни самит у оквиру процеса Брдо-Бриони, а на скупу се очекује учешће, између осталих, потпредседника САД Џозефа Бајдена и председника Европског савета Доналда Туска. Скупу ће присуствовати и председник Србије Томислав Николић, кога је на самит позвала хрватска председница Колинда Грабар Китаровић, на маргинама заседања Генералне скупштине Уједињених нација одржаних у септембру у Њујорку, али и на претходном самиту који је био одржан у Будви.
Иван Мркић, саветник за спољну политику председника Србије, каже за Спутњик да ће цео самит бити углавном посвећен питањима безбедности, јер је од раније јасно да се ствари по овом питању не крећу у најбољем правцу, и то не само, како истиче, због рата на Блиском истоку, већ и због мигрантске и енергетске кризе.
Мркић напомиње да је присуство Џозефа Бајдена, потпредседника Америке, од великог значаја с обзиром да је спољна политика његов ресор у Америци, а ово је добар начин да се непосредно упозна са свим дешавања у региону.
Мркић додаје да је цео скуп, који заједнички организују Словенија и Хрватска, у међувремену проширен и за позив председнику Европског савета Доналаду Туску, који ће, како каже Мркић, још вечерас бити у Загребу. Поред њега, самиту ће присуствовати и аустријски председник Хајнц Фишер и шеф немачке дипломатије Франк Валтер Штајнмајер.
„Домаћини скупа и председник Словеније Борут Пахор су у међувремену замолили и нашег председника да дође дан раније да би присуствовао неформалној вечери на којој ће бити и Доналд Туск“, каже Мркић.
Саветник председника Србије каже да ће се у тако неформалној атмосфери разговарати и о томе — шта кога мори и мучи и о чему ће се на на предстојећој седници разговарати како би се нашла нека заједничка нит.
„Иначе, генерално говорећи, теме се саме намећу — мигрантска криза и сви безбедносни аспекти који су се породили у последњих неколико месеци, али и енергетска компонента која је важна за све јер се покушава наћи решење да нико не буде теснацу“, каже Мркић.
Он наводи да ће сигурно бити речи и о проширењу Европске уније јер, како каже, многи с правом мисле да се на то помало заборавља.
„Да се види који су то разлози и којом динамиком мисли Европска комисија и савет да наставе тај процес проширења“, каже Мркић.
Мркић каже да верује да ће председник Србије Томислав Николић имати прилике за одвојен разговор са господином Бајденом и то на Бајденов предлог, јер се тако нешто већ десило током посете Ватикану када су Николић и Бајден разговарали насамо око сат времена.
„Оно што сам сигуран јесте да ће председница Хрватске хтети одвојен састанак са председником Николићем. Али не треба мешати ствари, јер ми нисмо у Хрватској у званичној посети, то тек следи, јер је председница Хрватске већ рекла да ће позвати нашег председника у званичну посету када услови буду бољи, с обзиром да Хрватска није још формирала владу“, каже Мркић.
Он истиче да је ово прилика да српски председник у директним разговорима размотри нека за нас битна питања попут Косова, уз коментар да сама чињеница што је по распореду седења председник Србије смештен до председника Европског савета Доналда Туска отвара могућност да се два сата разговара о свему. Мркић оцењује да организатори нису то урадили, како каже, случајно.
На самиту ће бити присутна и косовска председница Атифете Јахјага.
Иначе, икао није официјелна, ово је прва посета српског предсеника Хрватској од како је 2012. године преузео ову функцију.
Домаћин скупа биће хрватска председница и словеначки председник Борут Пахор, а они очекују да ће на самиту бити изражена подршка ЕУ и САД о укључивању држава региона у Европску унију и стабилизацији и решавању њихових односа.
Китаровић и Пахор су се већ поводом овог скупа састали у Љубљани и том приликом хрватска председница је рекла да долазак америчког потпредседника говори о настојању САД да се више него до сада укључе у расправу о безбедносним питањима и ризицима у југоисточној Европи. Пахор је истакао да ЕУ „због унутрашњих тешкоћа и потребе за консолидацијом придаје мањи значај свом проширењу него што Западни Балкан заслужује“.
Словеначки председник је рекао да је циљ самита да се у време повећаних безбедносних ризика ојачају међусобно поверење и сарадња међу државама и народима на Западном Балкану.
О резултатима самита јавност ће на заједничкој конференцији за новинаре у среду после подне обавестити домаћини скупа, председници Хрватске и Словеније, као и амерички потпредседник Бајден и председник Европског савета Доналд Туск. Процес Брдо-Бриони окупља челнике држава југоисточне Европе, а заједнички су га 2013. покренуле Хрватска и Словенија. Циљ процеса је јачање регионалне сарадње, стабилизација региона и подстицање политичког дијалога с ЕУ.
Иницијатива предвиђа да се једном годишње окупе председници држава региона с почасним гостом из једне од водећих земаља ЕУ. Скуп у Загребу биће други овогодишњи састанак председника држава југоисточне Европе у оквиру процеса Брдо-Бриони — први је био у јуну ове године у Будви, а гост на том скупу био је аустријски председник Хајнц Фишер. Претходно су гости процеса били француски председник Франсоа Оланд 2013. на Брду код Крања и немачка канцеларка Ангела Меркел прошле године у Дубровнику.
