Други пут за месец дана — прво након терористичког напада у Паризу, а сада после инцидента на сиријско-турској граници — НАТО је остао изненађен, пише „Волстрит џурнал“.
„Масакр у Паризу и напад Турске на руски авион покрећу питање да ли се Алијанса и даље држи своје првобитне улоге која се тиче борбе са тероризмом и нестабилношћу“, пише лист.
Ствар је у томе да ни Француска ни Турска нису хтеле да увлаче Алијансу и позову се на кодекс НАТО-а и његове тачке о колективној безбедности. Бруно Лит, аналитичар америчког истраживачког центра Маршалов фонд, изјавио је за „Волстрит џурнал“ да се Алијанса неће мешати у те инциденте ако Париз и Анкара то не затраже.
„Турска ће одлучити да ли ће позвати НАТО или не, Француска ће одлучити да ли ће позвати НАТО или не. Ако земље-чланице Алијансе преферирају да остану ван игре, нека тако и буде“, сматра он.
Притом се и у Алијанси и изван ње, пише лист, налазе они који сматрају да НАТО, вероватно, није најбољи инструмент за борбу против тероризма или за озбиљнију улогу у сиријској кризи.
„То заиста много говори о томе које место сада заузима НАТО; Алијанса сада не игра важну улогу у томе што се тиче колективне одбране против тероризма и чак у томе што се тиче ваздушног удара на Исламску државу или решавање кризе“, изјавио је за „Волстрит џурнал“ француски чиновник чије име медији нису саопштили.
Након терористичког напада у Паризу и републиканци и демократе у САД позвали су Париз да употреби члан НАТО кодекса о колективној одбрани. Међутим, уместо тога председник Франсоа Оланд се обратио за помоћ ЕУ, позвавши се на члан 42/7 Лисабонског споразума. Члан предлаже солидарност земаља ЕУ у случају напада на једну од њих.
У САД, према подацима листа „Волстрит џурнал“, такође желе да избегну директно учешће НАТО-а у борби против ИД, између осталог због политичких несугласица унутар Алијансе поводом ситуације у Сирији.
