Коња јаше превртљиви Мило
ево прође скоро 27 љета
јаше Мило ђе се њему снило
баш га брига шта народу смета.
Џада тврда ко никшићки челик
зазимило, пробија до плећа
ал не хаје наш јунак велик
прошлости се он више не сећа.
Заборави све јуначке дане
све главаше, ајдуке, владике
рецитује: сед ће да нам сване
пред нама су одличне прилике.
Јаше јунак, за дизгине држи
проговара рага испод њега
па ни кљусе не може све да издржи
и кад звијезда пржи и кад има снијега.
Ој, ти Мило, господару мој
вјеран сам ти девет иљада и осамсто дана
па те питам ко побратим твој,
зна ли Црна Гора која јој је страна.
Зна ли брдо шта му море мисли
удружени вјерују ли теби
изгледају ко да су по ваздан кисли
ћаса празна, па ти џаба греби.
Ти и ја већ дуго путујемо
на леђима ко да си ми пришивен
ал и даље не знам куд идемо
тај твој циљ од нас је сакривен.
Зато газдо и самару мој
не љути се што ћу ово рећи
више сам, вала, био твој но свој
ал је вакат и мени прилећи.
Сјаши вожде, ако Бога знадеш
изгибосмо нас два добра друга
опустило ко да сам од себе крадеш
остави се мене, ено ти воз и пруга.
Или јаши неке друге коње
уморан сам, о тако ми части
можда они знају наћи пут боље
праштај, ал ово моро сам ти касти.
Проговара Мило изнад коња
нагнуо се, ал гриву не љуби,
мучи сапутниче, не мањкала ти воља
издржи зеру и наду не губи.
Ево коњу, ево моје злато
остаде нам још неколко дана
у децембру стижемо у НАТО
тад ће да зацели свака твоја рана.
Збори њему опет коњ одоздоље
јесте рага ал разума има
знам да волиш ђе је теби боље
дела слушај, биће шећер свима.
Није мени до моијех рана
посо мој је да трпим и носим
но се бојим, план ти има мана
живота ми, ја ти не пркосим.
Па ти велим, ко чоек чоеку
знаш ли јадо шта чиниш ти браћи
вака брука не би нам у вијеку
пут у будућност може бити краћи.
Од Брисела ближи нам је Калемегдан
а можда те и НАТО-вци лажу
знаш да су нам излазили на мегдан
шта ће преци, муко, да нам кажу.
Како ћемо пред владику Рада,
шта Николи краљу да кажемо,
биће Гори још црњијег јада
нећемо ваљда Његоша да лажемо.
Ајде, Бритво, да те врнем ја
да будемо оно што смо били
поздравиће нас Црна Гора сва
пред ногама душманина се не цвили.
Слуша Мило казивање ово
па се мисли шта да одговори
нема ништа он додати ново
закотрља р, па проговори.
Пријатељу, да не кажем коњу
свака ти је ко у стара чоека
ал ја више немам своју вољу
без НАТО-а мени нема вјека.
А и са њим добро ми се не пише
веле, летим чим нам они слете
стисло нешто, не може да се дише
ови из опозиције да ме апсе прете.
Зато раго, морам ја овако
другог пута и да знам не смијем
ти си кљусе, па је теби лако
а ђе ја волики да се скријем.
