Међународна заједница и бошњачки представник у Председништву БиХ Бакир Изетбеговић учинили су оно што се сматрало немогућим — ујединили су власт и опозицију у Републици Српској својом одлуком да укину 9. јануар као Дан Републике Српске. Српске политичке вође изашле су са јединственим ставом.
„Договорили смо се једногласно да се одбије одлука Уставног суда БиХ и да остајемо при Декларацији коју је донела Народна скупштина РС“, рекао је после састанка свих представника свих политичких партија РС председник Републике Српске Милорад Додик.
Он је додао да ће у Републици Српској бити организован референдум на којем ће се народ у Српској изјаснити да ли подржава одлуку Уставног суда БиХ и да ли су за то да 9. јануар остане Дан Републике.
Представници Српске су се договорили и да ће тражити да Парламентарна скупштина БиХ измени Закон о Уставном суду БиХ и из њега избаци стране судије. А управо су они, Немица Констанс Греве, Молдавац Тудор Пантиру и Македонка Маргарита Цаца Николовска, својим гласовима, уз гласове бошњачких представника Мирсада Ћемана и Сеаде Палаврић, пресудили да Дан Републике Српске није у складу са Уставом БиХ и међународном конвенцијом о укидању свих облика расне дискриминације.
Ова одлука изазвала је дубоке поделе у босанскохерцеговачком друштву и прети да земљу три народа и два ентитета уведе у још једну дуготрајну кризу, блокирањем рада институција централне владе у Сарајеву.
И док су политичари Српске јединствени у ставу да је укидање Дана Републике Српске неприхватљиво, бошњачки представник у Председништву БиХ „изненађен“ је, како каже, „оштром и емотивном реакцијом неких политичара“ на одлуку Уставног суда јер се, по њему, ради само о кораку ка једнакости. Изетбеговић најављује и жалбу по којој би требало да буде укинут и празник којим Хрвати у БиХ славе оснивање своје Херцег Босне (18. новембар).
Поступним изменама мировних споразума из Дејтона и Париза, из којих је произишао Устав БиХ, пре свега притисцима високих представника међународне заједнице, фактички је окрњена суштина интегритета босанскохерцеговачких ентитета, каже аналитичар Цвијетин Миливојевић. За последњих петнаест година од надлежности ентитета практично је изузето све и пренето на централну владу у Сарајеву.
„На сличан начин, као и овај пут, пре неколико година је доведена у питање и уставност државних симбола РС, тако да је она морала да из употребе избаци свој грб и уместо њега уведе амблем, а такође је са заставе скинут српски грб. Све то је учињено по налогу високог представника, оног дела Контакт групе која се бави очувањем мира у БиХ“, каже Миливојевић.
Он подсећа да је и Русија део тог тела, али да је њен глас нечујан јер је увек била прегласавана. Са друге стране, високи представници су такве одлуке доносили увек под утицајем једног дела власти на нивоу БиХ који су били представници бошњачке политичке елите.
И сам Уставни суд БиХ је, каже Миливојевић, октроисана институција, у којој седе представници три конститутивна народа, али истовремено и три представника међународне заједнице — управо представници земаља које се на врло директан и отворен начин изјашњавају за свођење надлежности РС на празну љуштуру.
„Они су и овај пут били глас који је прегласао представнике Срба и Хрвата који су се противили укидању права да се 9. јануар обележава као Дан Републике Српске, уз невероватно образложење да то вређа друга два народа, иако чињеница да се то слави на дан када пада Свети Стефан апсолутно нема никакве везе са чињеницом да је тог дана фактички формирана Република Српска. Ако бисмо ишли том логиком, подсећам вас да је у РС државни празник и дан усвајања Дејтонског споразума, а он пада 21. новембра, на Аранђеловдан. Онда би требало укинути и тај празник“, каже Миливојевић.
Реч је, заправо, о огољеној сили која је натерала политичке прваке Републике Српске да седну за сто и изађу са заједничким ставом према покушају укидања овог празника, закључује Миливојевић.
Одлука Уставног суда БиХ је наставак стратегије за рушење Републике Српске, сматра научни сарадник на Институту за славистику Руске академије наука Георгиј Енгелгард. Пре десетак година је Милорад Додик, тада премијер РС, успео да спречи реализацију тог плана, али сада је ова стратегија поново актуелна због заоштравања односа између Русије и Запада.
„Западни политичари доживљавају Републику Српску као упориште Москве на Балкану, зато користе сваку прилику да ограниче овлашћења РС, преко институција БиХ. За Сарајево је тај празник увек био трн у оку, као, уосталом, и све што се тиче РС. Тако да је суд, у чијем раду водећу улогу имају странци, прогласио Дан РС неуставним“, каже Енгелгард.
Он тврди да ће ова одлука само охрабрити Бањалуку да распише и референдум о Тужилаштву и Суду БиХ, дуго најављиван и стављен на „стендбај“, иако је требало да се одржи у новембру. Додику се до пре неколико месеци могло замерити да „тера мак на конац“ обраћајући пажњу на безначајне одлуке Сарајева, али сада су многи становници РС схватили да је наставак политике рушења њиховог ентитета реалност, закључује Енгелгард.
