Према њеним речима, хладноћа је постала политичка категорија и, судећи по свему, судбина 1,9 милиона житеља Крима који су остали без струје не брине Европску унију.
„Наравно, могуће је разумети организације за заштиту људских права које, почев од пролећа 2014. године, помно прате како стоје ствари на Криму, на пример, у вези сa телевизијом и радиом. Где сте ви, таленти? Сада тамо влада велика напетост у вези с телевизијом, као и с електричним уређајима, уосталом, али се ви не чујете“, написала је Захарова на својој фејсбук страници.
Она је подсетила на ситуацију 2009. године, на преговоре „Гаспрома“ с кијевским „енергетичарима“, који су одлучили да направе „гасни шоу“. Иако је ситуација и тада подсећала на класичну уцену Кијева, навела је Захарова, Европска унија је прецизно изразила свој став — људи, њихова права били су њу изнад свега.
Ипак, неколико година касније, када кривицом украјинске стране Крим уочи зиме остаје без струје, европски политичари не дају ниједну званичну изјаву и не изражавају забринутост због судбине житеља Крима који су остали без електричне енергије због деловања екстремиста, навела је Захарова.
„А шта може да угрози људска права, ако не намерно искључивање целог региона недељу дана пре почетка зиме? Најзад, у тренутку минирања система за снабдевање електричном енергијом, сви су знали да тамо има много деце, трудница, породиља! То је обична хајдучија о којој цивилизована Европа нема потребан став“, пише Захарова.
Запад би, према њеном мишљењу, требало макар да постави себи питање: одговара ли политика блокаде Крима коју Кијев није ни мислио да спречава, „високим западним стандардима о људским правима“.
