Министарски састанак Организације за европску безбедност и сарадњу (ОЕБС) који ће бити одржан у Београду 3. и 4. децембра биће изузетно захтеван скуп кад је реч о мерама безбедности. Домаћин, српски министар спољних послова Ивица Дачић, угостиће скоро седамдесет својих колега, међу којима су шеф руске дипломатије Сергеј Лавров и амерички државни секретар Џон Кери. Имајући у виду терористички напад у Паризу, као и чињеницу да је Србија транзитна земља за мигранте, међу којима постоји и могућност да се нађу и припадници терориста, јасно је да ће службе безбедности имати пуне руке посла.
„Штит“ показао спремност српских служби безбедности
Експерт за безбедност Божидар Спасић каже, међутим, да постоји ригорозна процедура за обезбеђење скупова овакве врсте, која не зависи од тренутне ситуације у свету.
„С обзиром на чињеницу да се овде ради о веома високим државним званичницима, свакако да ће обезбеђење скупа бити једно од бољих и максималнијих које је видела ова земља. Мислим да ће оно представљати ниво обезбеђења који смо у нашој земљи могли видети, рецимо, приликом сахране председника Тита или неких других важних догађаја који су одржани на овом простору“, каже Спасић.
Наша земља и наше безбедносне снаге имају капацитете и спремне су да изврше све задатке, а главни показатељ за то је вежба „Штит“, одржана пре неколико дана, неколико стотина метара од места на коме ће самит бити одржан.
У обезбеђењу самита ОЕБС-а у Београду, поред свих безбедносних структура Србије, учествују и безбедносне структуре оних земаља чији представници долазе у Београд. Према Спасићевим речима, у Београду већ борави на стотине страних агената који припремају терен за делегације својих земаља.
„Они не помажу нашим службама безбедности, како се то мисли, него пружају информације и податке о томе шта они желе да се додатно предузме осим онога што предлажу наше безбедносне снаге да би њихови високи државници били сачувани, односно да би се осећали потпуно безбедно“, закључује он.
Арена је објекат на светском нивоу
Безбедност објекта у коме ће скуп бити одржан, а то је Комбанк арена, како објашњава Спасић, у искључивој је надлежности српских служби безбедности и оне у том случају имају највећи степен одговорности.
„То значи обезбеђење по дубини, по ширини, али оно што је врло значајно, с обзиром на стање у свету, с обзиром на то да постоји много лудака који могу да се опашу експлозивом, уђу у салу и направе неки терористички акт, то подразумева да ће наше службе безбедности бити веома ригорозне, користећи не само техничка средства, дакле не само она средства која региструју уношење било каквих материјала у салу, већ и непосредан физички додир, камере специјалне врсте, а унутра ће бити и агената који ће покривати готово сваку делегацију, поред агената земаља-учесница скупа“, наводи Спасић.
За састанак ОЕБС-а није могла да буде одабрана боља сала од Комбанк арене, тврди Спасић, јер се она налази на потпуно видљивом простору.
„Комбанк арена има око себе заштитни земљани појас. Можете је у потпуности окружити. Друго, она је тако грађена и укомпонована да унутра има комплетан систем самозаштите, тако да тамо не може нико ући, а да се претходно не региструје. Ево, за све ово време откад Комбанк арена постоји, ми у њој нисмо имали никакав инцидент, чак ни за време неких утакмица које су сматране ризичним. Мислим да је одлука да се у њој одржи такав један скуп била сасвим добра, јер је то објекат који у потпуности може да задовољи све безбедносне разлоге да се он баш у њој одржи“, каже Спасић.
Високи солитери у окружењу арене омогућавају постављање снајперских јединица, а са друге стране, нико ко са ауто-пута или широких булевара око ње покуша да паркира аутомобил не може да остане незапажен.
Безбедносни прстени
Обезбеђивање учесника скупа почиње првим безбедносним прстеном, који се налази на самој граници Србије.
„Сви гранични прелази су под посебним третманом — немогуће је да у земљу уђе ниједно лице за које иоле постоји сумња, белешка или наговештај неке стране службе да је сумњиво по питању тероризма или деликата друге врсте. Ради се о лицима која су склона да организују неки скуп са насилним понашањем, посебно се има у виду да се забрањује улаз лицима криминалног подземља јер су они подложни утицају терориста“, каже Спасић.
Други безбедносни прстен налази се око Београда. Спасић каже да се на сваком улазу у град са ауто-пута или са аеродрома налазе припадници безбедносних служби који осматрају и у сваком тренутку су спремни да се укључе у тајно праћење или аутоматско заустављање одређених лица. Трећи безбедносни прстен чине објекти у Београду под посебним надзором, а то су сва места у којима ће страни гости одсести или посетити.
„Наша јавност не зна да приликом таквих великих скупова Министарство спољних послова свакој делегацији додељује једног официра за везу. Дакле, не може да се деси да шеф стране делегације или страна делегација оде у Скадарлију или негде другде, а да са њом не буде неко наше лице које је у сталном контакту са нашим службама безбедности, које су такође присутне у том коридору или у пратњи делегације. То је један од завршних прстенова“, наводи Спасић.
Завршни прстен чини сам објекат у коме се скуп одржава, и у њега већ данима, како каже Спасић, није могла да се унесе ни оловка а да не буде проверена. Посао безбедносних служби завршава се онога тренутка када стране делегације отпутују у правцу својих земаља.
Спасић каже да је посао на скуповима ове врсте за припаднике безбедносних служби изузетно напоран, да имају времена само да оду до куће на десет до петнаест минута како би се пресвукли и да све време морају да буду уз стране делегације.
