Амерички политичари и председнички кандидати приморани су да донесу судбоносну одлуку за САД — да ли ступити у коалицију с Москвом ради борбе против терориста ДАЕШ-а (Исламска држава) или да и даље „буду тврдоглави“, односећи се према Кремљу као према „недостојном партнеру“.
Ако се Американци брину о националној безбедности земље, онда немају другог избора него да ступе у савез с Русијом, сматрају амерички политиколог, професор Принстонског универзитета Стивен Коен, и главна уредница часописа Нејшен Катрина ван ден Хувел.
„Ако је циљ заштита САД, међународне безбедности и људских живота, онда таква коалиција нема алтенративу“, пише професор, подсећајући на терористичке нападе на Блиском истоку, у Африци, Европи, Русији и САД.
Он сматра да су терористи престали да буду недржавни играчи, јер сама организација ДАЕШ представља „државу у фази формирања која контролише велике територије, има импозантну војну снагу, повелик буџет, интегративну идеологију и посвећене агенте терора у разним земљама“.
Политиколог је убеђен да је ову претњу немогуће обуздати, ослабити, а самим тим и уништити без Русије.
„Русија има вишевековно искуство као делимично муслиманска земља, њен савремени војни потенцијал, обавештајне могућности и политичке везе на Блиском истоку, као и ресурси којима располаже, крајње су важни“, наводи аутор.
Француска и добар део европских земаља после терористичког напада у руском авиону и напада на Париз одлучиле су да обавезно укључе Русију у састав коалиције за борбу против међународних терориста.
Ову одлуку подржава и низ „далековидих политичара у САД“, међу којима су бивши министар одбране Чак Хејгел, конгресмен-републиканац Дејна Рорабахер, као и председнчки кандидат Демократске партије, сенатор Берни Сандерс.
А нови хладни рат и „упорна русофобија“ су, како пишу Коен и Хувелова, последица „ноншалатног односа политичке елите (САД) прена националној безбедности земље“.
„У тренуцима историјских криза велики лидери често морају да превазилазе границе својих политичких биографија, као што су то учинили Франклин Делано Рузвелт и Линдон Џонсон, а пре 30 година Роналд Реган и Михаил Горбачов. То треба да учини и председник Обама, као и сви они кандидати који желе да га замене“, закључују аутори чланка.
