У првом делу емисије, од 17 сати, о томе каква је намера стајала иза турског напада на руски авион, зашто је руски одговор опет изненадио Запад, хоће ли Француска и Немачка успети да постигну договор са Русијом о сарадњи у борби против џихадиста у Сирији, да ли ће Сједињене Америчке Државе, под њиховим заједничким притиском, морати да се прикључе настојањима да се прекину канали финансирања Исламске државе и како ће на то реаговати Турска и Саудијска Арабија говорили су дипломата и бивши амбасадор Србије у Белорусији Срећко Ђукић и генерал у пензији и бивши начелник Војнообавештајне службе Војске Југославије Бранко Крга.
— Бранко Крга: Неки чиниоци на нашој јавној сцени већ неколико година пропагирају приступање Србије НАТО-у.
— Бранко Крга: НАТО може политички, обавештајно и системима ПВО да помогне Турској након обарања руског авиона.
— Бранко Крга: Када би се стриктно примењивало правило да се обара сваки авион који се приближава границама, онда бисмо имали много таквих случајева и велике потресе у међународним односима.
— Бранко Крга: То објашњење да нису знали чији је то авион је смешно. Очигледно су турски званичници свесни да су погрешили, а са тим новим саопштењима они се све више укопавају.
— Бранко Крга: Руски авион ни на који начин није угрожавао ваздушни простор Турске. Ако је авион заиста то урадио онда су турске власти могле то да документују и да упуте демарш Русији.
— Бранко Крга: Ердоган се мало заиграо и са становишта недавних избора који су тамо одржани. Он се након победе на изборима осетио моћнијим него што заиста јесте на међународном плану. Његово солирање не одговара ни САД јер неки његови потези нису одговарали његовом „старијем брату“.
— Срећко Ђукић: Неоосманска политика нас враћа у оно доба када се говорило: „Турчину не можеш веровати“.
— Срећко Ђукић: Потез обарања авиона је крајње неозбиљан. Поставља се питање шта је Ердоган тиме желео да постигне.
— Срећко Ђукић: Турска није могла да се суочи са геноцидом над Јерменима, а сада видимо да она спроводи геноцид над Курдима.
— Срећко Ђукић: За Турску се некада говорило да је болесник на Босфору. Мислили смо да је својом економском и политичком експанзијом успела да се опорави. Нисмо били у праву.
— Срећко Ђукић: Ђукић: Нафта „тече“ из северног Ирака и из великог дела Сирије у Турску. То су велике количине. Дневне зараде су између 3 и 4 милиона долара, а на годишњем нивоу зараде су између 2 и 3 милијарде долара.
— Срећко Ђукић: Позивом Црној Гори НАТО потврђује политику недоследности, која траје четврт века, јер је после нестанка Варшавског пакта обећано да се НАТО неће ширити на Исток.
— Бранко Крга: Позив Црној Гори за чланство у НАТО је био очекиван јер је та земља од 2006. године и стицања независности тежила том позиву. То се на Србију неће одразити ни негативно ни позитивно јер је НАТО већ присутан у земљама у окружењу и на Косову.
У другом делу емисије од 18 сати анализирали смо политички и безбедносни поредак Европе и Балкана између НАТО–а и ОЕБС–а. Зашто је НАТО претња за мир у Европи, а ОЕБС нада да ће мир ипак бити сачуван, шта одлука НАТО–а о Црној Гори говори о односима између Европе, Сједињених Америчких Држава и Русије, да ли је Србија на добар начин искористила председавање ОЕБС–у, и шта ће нам донети овонедељни министарски састанак ОЕБС–а који се одржава у Београду говорили Живaдин Јовановић, бивши шеф дипломатије, и Слободан Јанковић из Института за међународну политику и привреду.
— Живaдин Јовановић: Педи Ешдаун је обилазио логоре ОВК и подржавао њене борце да наставе са борбом, обећавајући да ће се заузети за њих у Великој Британији.
— Слободан Јанковић: Није тешко утврдити коме Исламска држава продаје нафту. Она се граничи са Сиријом и Ираком са којима ратује и са Јорданом и са Турском са којима не ратује. Она нафту може да продаје или Јордану или Турској.
— Живaдин Јовановић: Безбедност у Европи је недељива од безбедности на Медитерану, на Блиском истоку и у Централној Азији.
— Слободан Јанковић: Корисно је да се постави питање ко финансира терористичке организације и ко у овом случају финансира такозвану Исламску државу и ко јој помаже да опстане.
— Живaдин Јовановић: Србија је добро вршила улогу председавајућег ОЕБС–а јер је добро познавала своје потенцијале и ограничења.
— Живaдин Јовановић: ОЕБС или може да прихватити изазов и да помогне у решавању проблема или да буде даље потиснут на маргину и да се претвори у једну форму без утицаја на политичке токове.
— Слободан Јанковић: Сам сусрет Сергеја Лаврова и Мевлута Чавушоглуа, министара спољних послова Русије и Турске, био би напредак. Турцима је пре свега у интересу да сарађују са Русијом и да смире ову ситуацију.
— Слободан Јанковић: Ко гледа статистику види да Русија изводи много више напада на положаје терориста у Сирији.
— Живaдин Јовановић: Француска је након ових трагичних догађаја можда схватила колико је штетно да беспоговорно следи политику Америке.
— Слободан Јанковић: Француска већ дуго подржава САД у међународним односима. Немачка и даље није самостална држава, тамо су и даље америчке војне базе, а тамо су сада и британске војне снаге. Немачка нема самосталну спољњу политику.
— Живaдин Јовановић: Дуго је интересовање НАТО–а за Црну Гору и по једној убрзаној процедури она је позвана у ту организацију. То је део америчке експанзије НАТО–а ка руским границама.
— Слободан Јанковић: НАТО са једне стране, наводно нуди отопљавање у односима са Русијом, а са друге стране НАТО и његове најагресивније чланице раде на својој стратегији приближавања Русији.
— Живaдин Јовановић: Више од две трећине грађана у Црној Гори не подржава придруживање НАТО–у. У Србији само 12 одсто становништва подржава приступ НАТО–у, а против тога је преко 80 одсто грађана.
— Слободан Јанковић: САД и НАТО се стално припремају за рат, чак и када је мир.
— Живaдин Јовановић: Црна Гора има сразмерно велики геостратешки значај с обзиром да излази на Јадран, да излази у дубоко море и да има Боку Которску.
Хвала вам што сте нас слушали и читали!
