Према речима Лаврова, Чавушоглу је поновио ставове које је Турска и раније званично изнела, а он је поновио став Русије да је Су-24 оборен изнад Сирије на криминалан начин и противно свим нормама.
Када је реч о сусрету са америчким државним секретаром Керијем, Лавров је рекао да је са њим између осталог разговарао и о подацима које је Русија раније изнела о нелегалној трговини нафтом.
„Они те податке проучавају, нису сигурни да су тачни, али, по мом мишљењу, квалитет предочених докумената говори сам за себе. Даћемо им времена да их проуче“, рекао је Лавров на конференцији за ужи круг новинара.
Он је додао да је са Керијем разговарао и о борби против ДАЕШ-а (Исламске државе) и да се он сложио са њим да је једна од преко потребних мера затварање турско-сиријске границе, али да није било конкретних предлога како да се то уради.
„Американци схватају да је то потребно, као и да су Курди савезници, па и савезници САД и многих европских земаља, али питање затварања границе је питање које се може решити само ако се обједине напори свих и зато је тешко рећи у којој форми ће то бити“, навео је Лавров и додао да се ради о централном проблему.
Лавров је рекао и да је са Керијем разговарао о томе кога треба сматрати терористима, као и о формирању делегације сиријске опозиције за преговоре у Бечу.
Како је истакао, томе не треба приступати селективно, по принципу шта се неком свиђа, јер је реч о веома сложеном задатку.
„Сви желимо да започнемо политички процес што пре, а делегација опозиције треба да обухвати све оне који нису терористи. Сви имају своје предлоге. Ми смо изнели своје предлоге, Саудијска Арабија своје, Американци имају своје мишљење. Важно је да УН све то уопшти“, рекао је Лавров.
Како је нагласио, неопходно је истовремено усагласити и списак група које се сматрају терористичким.
„Веома смо опрезни према томе да се неке групе прогласе полуекстремистичким, таквим које се могу исправити. То је веома клизав пут и велики посао али без тога је немогуће наставити бечки процес“, навео је Лавров.
На питање да прокоментарише изјаву да наводно руски држављанин тргује нафтом са ДАЕШ-ом, он је рекао да ту изјаву није чуо, али је приметио да је она дата много дана након што су у медије доспеле чињенице о нелегалној трговини нафтом које је Русија изнела.
На питање о мерама против Турске, Лавров је поновио став који је и председник Путин изнео у обраћању Федералној скупштини.
„Сматрамо Турску нашим пријатељем и не мешамо турски народ са онима који су дали ту криминалну наредбу. Постоји одлука председника, указ Владе, али желимо да избегнемо било шта што би утицало на односе међу људима. Трудићемо се да не стварамо проблеме за грађане Турске“, казао је Лавров.
Прокоментарисао је и укључивање Велике Британије у борбу против тероризма, нагласивши да Русија полази од тога да, што су универзалнији напори у борби против тероризма, то ће они бити ефикаснији.
Међутим, руски министар иностраних послова је додао да неки партнери Русије сматрају да не могу да обезбеде праву координацију док се не разјасни судбина Асада, нагласивши да само сиријски народ може о томе да одлучи и да, у досад усвојеним документима, нема било каквих услова за почетак политичког процеса нити прејудицирања његовог исхода.
„Свака операција треба да се ослања на међународно право, а то значи или одлуку УН или сагласност владе државе на чијој се територији одвија борба против тероризма. Чуо сам да је (британски премијер) Дејвид Камерон рекао да је резолуција 22 49 усвојена после терористичког акта у Паризу, што аутоматски омогућава да се делује на сиријској територији. У њој је јасно наведено да СБ УН позива све који могу да сарађују у борби против ДАЕШ-а, само на основу међународног права и да координирају своја дејства“, рекао је Лавров.
Говорећи о току конференције, руски министар је рекао да су вођени важни разговори о томе да треба оставити по страни све што нема везе са борбом против тероризма и избегличком кризом.
„Полазимо од тога да је у оквиру ОЕБС-а могуће изградити заједнички приступ који ће се заснивати на међународном праву и одређивати деловање свих страна. Спремни смо да сарађујемо по том питању и са ЕУ“, рекао је Лавров.
Он је указао и на, како је рекао, чињеницу да постоје системски недостаци у европској безбедности и да нису довољно разрађени механизми за спровођење договорених принципа и обавеза.
„Више пута смо предлагали да се склопе одговарајући споразуми о европској безбедности који би спровели у практични колосек принципе њене недељивости, али наши западни партнери су то одбили“, рекао је Лавров.
Посебно је указао на институције попут оних које се баве људским правима и слободом медија, које су постале лаке за манипулацију, као и да често излазе ван граница својих овлашћења, рецимо кад је реч о праћењу избора или кад служба за медије критикује неке ситне ствари, а истовремено ћути када новинарима бране да се баве својим послом.
Наши западни партнери праве фетиш од тих структура окрећући све на безуспешне дискусије, рекао је Лавров.
Према његовим речима, Русија је спремна да настави разговоре о реформи институција ОЕБС-а како би се оне поставиле на чврсту правну базу, али најважније је посветити пажњу војно-политичкој безбедности.
„Ако се то не ради у оквиру ОЕБС-а, остаје НАТО центризам“, рекао је Лавров и додао да му већина колега барем у незваничним разговорима говори о погубности такве политике.