„Да ставим за министра војног жену?“, претпостављамо да је, у недељу на понедељак, размишљао српски премијер.
Тута Бугарин и НАТО
„Бату морам сменити због увреде жена. Што није то Стивену Сигалу рекао, но нашао нејач. Пајтићева влада у сенци има жену за министра обране, ма, именоваћу и ја. То би био први пут у историји Србије да жена командује војском. Па кад је види Ангела“, мозга премијер. А ноћ дуга.
— Дана! То! Предложићу скупштини Дану Драшковић, рече Вучић Вучићу.
Али како то изговори, сети се да би пре него што јој парламент верификује мандат Дана већ срушила зграду УДБЕ на Бањици, прочитала у ТВ Дневнику ко све ради за КОС, а колико предвече банула са Првом армијом у Софију. То је ова суседна држава у Европској унији.
— Не, неее, не смем Дану! Нека ње у НИС-у, има пристојну апанажу. Зваћу Чеду. Дојади и мени, и Богу, и народу са оним: „Вучић не може сам, Вучић не може сам, Вучић не може сам“. Ама, могу сам, него овај Закон о влади каже да морамо имати и министре, а не само премијера.
— Хало, Чедомире, Александар је. Како, бре, не препознајеш број. Па ′оћеш да ти покажем оних 730 СМС порука које си ми читаве прошле године слао, кад устанем и кад починем. ′Ајде, облачи се, може и оно твоје ронилачко одело. И долази. Бићеш министар војни.
— Премијеру, мораш схватити реалност.
— Уби, бре, и са том реалношћу. Нисам ти ја ови твоји симпатизери. Немој мени те форе са НЛП курсева.
— Стани, ′оћу да ти кажем да сам сад са Борисом. Неки веле да си нас ти наговорио, али зли језици, ми то не фермамо. Најважније: нисам ти ја час тамо, час ′вамо.
— Ти ниси час ′вамо, час тамо!!! Ааа земљо, отвори се.
— А и ја сам ти за НАТО…
— Јој Коштуницеее…
— Чедомир овде.
— Ма знам, него Воја направио ово око неутралности. Ништа… Поздрави Бориса.
Народ збори — Русија
„Ма не воли народ овде НАТО. Гледам оне рејтинге поваздан, само 15 одсто. Где смем њега. Али народ волиии…Знам! Зваћу неког руског човека. Јесмо ми неутрални, ал′ народ је народ. Да ја лепо окренем Љубинку Милинчић. Ем ради за Русе; ем има посла у „Спутњику“, неће се много мешати у свој посао овде; ем је жена, а жена жени очи не вади, па се новинарке неће бунити; да, и новинарка је — знаће кад, како и шта треба да каже, а не кô Бата — за све зове мене. Пита ме неки дан, еј, да ли да Сигала поздрави на јапанском, рекô ћути нинџа…“, и даље се пресабирао премијер.
— Да.
— Љубинка, Вучић је.
— Не могу да будем министар!
— Па нисам вам ни рекао што вас зовем.
— Заборављате да ја радим у „Спутњику“.
— Па зато вас и зовем…
— Кажем, радим у „Спутњику“, знам што ме зовете…
— Али како…
— Није то сад важно. Верујте, помогла бих вам, али политика наше куће је да се не мешамо у унутрашње ствари Србије. Оно што Србија одлучи — ми ћемо подржати. Ако разумете ову игру речи, што рекô мој земљак Тијанић. Могу — али да ме не схватите погрешно — да вам предложим свог колегу Лазанског. Он вам воли Русе, а био је и по тим НАТО базама, носачима авиона, он вам се разуме у муницију као ја у слова… Делује као идеалан човек за ту позицију. Видела сам и на Фејсбуку да има група „Мирослав Лазански за министра одбране“.
— Хвала вам. Пријатно.
Лазански. Мирослав Лазански.
„Чуј ти ње, идеалан. Где може бити идеалан, а зна о војсци више од мене. Мада, и Мајкл Џордан је био бог кошарке, али је слушао Фила Џексона. Џексон је био главни, Џексон је тренер, ја сам овде тренер… Како је лепо било бити у опозицији, само критикујеш, ништа крив ниси… Ово је мучење. Нека преноћи. Већ је три сата после поноћи. Ионако устајем за два сата, па ћу лепо ујутру, пре сунца, а у новом дану, да донесем одлуку“, опет за себе, у себи премијер.
И док премијер размишља, ми наводимо „за“ и „против“ разлоге зашто колега Мирослав Лазански може бити потенцијално добро решење за новог министра одбране.
1. У Србији постоји пет ствари на чији помен сви одмах реагују: Тито, деле џабе, Вучић, калашњиков и Лазански. Значи плус.
2. Човек мора да воли свој посао, да се — младалачки речено — ложи на њега, а Лазански више воли војску него изборе за мис. Оно кад му је било забрањено да ради, нагледао се мисица за цео живот. Досади и то, претпостављамо. Али војска никако да досади. И то му је плус.
3. Е, сад, као и војску, воли Лаза и камере. Или би он рекао да камере воле њега. То је једини човек кога камере више воле од премијера Вучића. Или њих више воли Вучић. То може да буде минус. Телевизија је скупа играчка, нема се пара за много камера, а да стигну да забележе шта раде и Вучић и Лаза се-не-постизава на ову скупоћу. Међутим, ако је премијер због оног Фила Џексона преломио за Лазу, онда му ни ово неће сметати. Па ни Филу није сметало што је Мајкл био више на ТВ од њега.
4. Лаза воли војску, али не воли обавезу. Зато и није уредник, већ коментатор. Данас је на терену, сутра у сутерену, прекосутра даје интервју на згради „Политике“… Воли и купање и лето — а Вучић не даје одморе, Лаза воли и да заради — а у влади плате мале… Воли он војску, понајвише српску, али ће, као и до сад, да саветује, указује, али не би он одистински. Вешт је преговарач Лаза. Па сви они силни интервјуи са генералима из „хладног рата“ — да му је од сваког од њих остала по једна умна реченица, научио би нешто. А не што је и овако био уман човек. Неће баш да се нуди. Овде је и минус и плус.
5. Ових дана на нету кружи шаљива фотографија на којој су руски министри Сергеј Лавров и Сергеј Шојгу, а испод пише: „Ко не уме да слуша Лаврова, тај ће морати да слуша Шојгуа“. То кад му покажу ови из владиних деливери јунита, има Лаза да прихвати понуду оберучке. Одмах ће да замисли како стоји у аутомобилу на Теразијама, као Шојгу на Црвеном тргу. Па беле рукавице, ма иди. И овде је и минус и плус.
6. Ако би Лаза био министар одбране, уштедело би се и на путовањима кад цела влада иде на пут. Ако иду авионом — Лаза вози, па не морају да плаћају возача. Ако иду аутобусом — опет Лаза вози. Ако Вучић одлучи да министри иду пешке — онда се Лаза и ту уклапа, јер зна стазе и богазе. Ономад је Лаза говорио како није добро да Наташа Мићић буде министар одбране, јер може да затрудни. Лаза не може да затрудни. Ма, плусчина као врата.
7. Велики минус је што би Дачић био љубоморан. Можда слабије пева, али зна и Лаза да прави шоу. Па људи воле или песме или приче из војске. А Лаза бар тих прича из војске има онолико.
8. И Вулин би био љубоморан. Вулин на терен иде у униформи, а Лаза би као Вељко Кадијевић долазио и на седнице владе у униформи. Искрено, Лази боље стоји униформа. И сунчане наочаре му боље стоје. И пилотски комбинезон. То је плус. Појачати конкуренцију у влади. Па да влада боље ради.
9. Плус је и што би Лаза за војску, а поготову сад кад је професионална, био мотиватор. Као Саша Ђорђевић за младе кошаркаше. „Лазини орлови“ — тако би се звале те нове младе јединице. Поженили би се из места. Па и наталитет Србије би порастао. Дачић би био посебно срећан — јер досади у некој од кампања са причом о наталитету — те би опростио Лази што му отима шоу после посла. Доктора Лазара Пачуа памте сви као једног од најбољих српских министара финансија. Лазанског би тако упамтили као најбољег министра војног.
10. Војска се мора популаризовати. Јесте да народ у њу после Цркве, и у последње време Вучића, има највеће поверење, али некако је треба додатно понароднити. Па пола Холивуда само филмови о старешинама, војницима, војним академијама, није то случајно, браћо и сестре. У Србији се после серије „Војна академија“ јавило онолико људи у војску. После сваке војне параде се јави још толико младића и девојака. Са Лазом на челу, сви би ишли у војску. Они са равним табанима — у ријалити програме. Трећина становништва која преостане — у музичке шоу програме, дао бог, има их. Тито је — кад није било посла за све — „извозио“ људе, девизе само стизале, а биро празан. Данашње вође то неће морати — сви радно способни у три групе занимања. И мирна Србија. Наравно, плус. Живела Србија!
