У првом делу емисије од 17 сати о томе који су разлози позива Црној Гори да уђе у НАТО, ко тражи да се читав Балкан нађе у НАТО–у до 2020. године, хоће ли се Србија и Република Српска наћи под појачаним притиском Вашингтона и хоће ли Русија и Кина то дозволити говорили су професор на Факултету политичких наука Универзитета у Београду Слободан Самарџић и бивши дописник Си–Ен–Ена и Би–Би–Сија Јован Ковачић.
— Слободан Самарџић: Шведска, Аустрија и Швајцарска су неутралне, али су војно блиске НАТО–у.
— Јован Ковачић: Има пута у ЕУ без пута у НАТО, само то зависи од начина преговарања земље-кандидата.
— Слободан Самарџић: Међународни односи се полако враћају у равнотежу, али она се никада не постиже без силе, насиље и жртава.
— Јован Ковачић: Униполаран свет није добар, мултиполаран јесте. Конкуренција је мајка сваког прогреса.
— Слободан Самарџић: У међународним односима модус вивенди се остварује тек након помоћи силе.
— Јован Ковачић: Бела кућа ће зажалити што је гурнула Русију и Кину, те две силе, једну другој у загрљај.
— Јован Ковачић: НАТО није имао планове за Балкан, али се ту вратио након што је почео да се осећа раст руског утицаја.
— Слободан Самарџић: Кина на војнобезбедносном плану још увек није на америчком и руском нивоу. Њој је потребно неко време да их достигне.
— Јован Ковачић: Ми не знамо како ће Европска унија да изгледа за пет или десет година. Не знамо шта ће се дешавати ни са НАТО-ом, који је сада у проблему.
— Јован Ковачић: Уместо да се бори против терориста, Турска бомбардује оне који се једини заиста борбе против њих, а то су Курди.
— Слободан Самарџић: Сарадња са НАТО-ом је озбиљна. Ви имате велико учешће српске војска у ратовима које воде државе Европске уније. То је једна везана политика. Тако се ми припремамо за улазак у НАТО.
— Јован Ковачић: Већ више деценија нас бије глас да нисмо конзистентни. Кажемо једно, а радимо друго. Последњих пар година не радимо тако.
— Јован Ковачић: Запад данас на Русију гледа као на СССР, кроз застарелу и погрешну оптику.
— Слободан Самарџић: Русија никада није владала Балканом, али је ту имала своје интересе. НАТО жели да заокружи тај простор.
— Јован Ковачић: Не треба себи да дајемо већи значај него што га заиста имамо.
— Слободан Самарџић: НАТО не занима какав је режим, да ли је аутократски или демократски. Португал, Грчка, Турска су биле доста аутократске државе када су ушле у НАТО.
— Јован Ковачић: Црна Гора ће уласком у НАТО изгубити подршку Русије у међународним телима.
— Слободан Самарџић: Ако једна војна организација доприноси демократизацији и људским правима онда то није добро ни за кога.
— Јован Ковачић: Не очекујем позивницу НАТО-а Србији у скорије време. Не верујем да ће се то десити у следећих пет година.
— Слободан Самарџић: Ви у Црној Гори имате странке које су за НАТО, а које су против Владе Мила Ђукановића.
— Слободан Самарџић: Срби у Црној Гори су 100 одсто против НАТО-а, а број оних који су против НАТО-а у Црној Гори је много већи од броја Срба у тој земљи.
— Јован Ковачић: Улазак Црне Горе у НАТО ће се осетити у њеном буџету због односа са Русијом.
— Слободан Самарџић: У Србији расте број људи који не желе да уђу у НАТО. Европска унија и НАТО, то вам је као нокат и месо.
— Слободан Самарџић: Улазак у ЕУ мора пре тога да уђе у НАТО, иако то није писано правило. То је неписано правило.
— Јован Ковачић: Као што нас руски партнери не притискају да уђемо у њихову орбиту, тако ја не верујем ни да Запад притиска Србију да уђе у орбиту НАТО-а.
— Слободан Самарџић: Све док Република Српска буде спроводила политику унутрашње независности она ће бити блокирана од стране Запада.
— Јован Ковачић: Када се велике државе докаче, прво се ради преко територија Трећих земаља. Црна Гора је сада то дочекала.
— Слободан Самарџић: Дуго је припреман позив Црној Гори да уђе у НАТО, и он је очекиван.
У другом делу емисије од 18 сати анализирали смо ко ратује против кога у Сирији, а о томе које терористе подржава Турска, а које Саудијска Арабија, каква открића нуде документи америчке дипломатије и војске, а шта је признао потпредседник САД Џо Бајден, како је Европска унија постала талац Турске говорили су новинар и публициста Никола Врзић и војни аналитичар Александар Радић.
— Никола Врзић: Вашингтон није монолитан. Као да имамо две струје. Једну помирљиву која је за савез са Русима и другу, ратнохушачку, која ради све да не буде формирана коалиција Русије и САД против Исламске државе.
— Александар Радић: Русија има разлоге да страхује од тероризма. Напади у метроу, на концертима, у Беслану, на југозападу Русије доказује колика је опасност од тероризма.
— Никола Врзић: Улазак Русије у сукобе у Сирији донео је један нов моменат. Израел је већ изнео став да се одлазак Асада са власти оставља по страни.
— Никола Врзић: Иран се својим учешћем у преговорима о Сирији у Бечу вратио ако не на светску, онда на регионалну сцену.
— Александар Радић: У Сирији не постоји ниједна организација која би заступала демократске вредности Запада.
— Александар Радић: Русија у Сирији брани своје националне интересе јер победа екстремиста значи стварање базе за потенцијални напад на Кавказ и на суверенитет Руске Федерације.
— Александар Радић: Турска жели да поврати утицај велике силе, макар у свом региону и то на првом месту у економији.
— Александар Радић: Американци су слабији него икад у историји и у дефанзиви су поводом онога што могу да ураде на Блиском истоку.
— Никола Врзић: Турска бомбардује Курде у Сирији и бори се против Курда у Турској, али сарађује са Курдима у Ираку и купује нафту од њих.
— Александар Радић: Сирија је дуго била део Османлијског царства и у Турској постоји осећања да је Запад одузео ту државу и њену територију турском народу.
— Никола Врзић: Турска држи Европску унију у шаци због избеглица која се налазе на њеној територији и које може само да пусти ка Западу што је већ почела да ради почетком године.
— Никола Врзић: Није могуће поразити Исламску државу без разрачунавања савезника који се боре против те организације
— Александар Радић: Американци више нису глобални фактор на Средњем и Блиском истоку.
— Александар Радић: Овај рат ће још дуго трајати.
— Никола Врзић: Војног решења сукоба у Сирији не може да буде без Асада и без сиријске војске. Најпре треба поразити Исламску државу, а затим треба да почне један политички процес преговора власти и опозиције.
— Никола Врзић: Не постоје суштинске разлике између Нусра фронта и Исламске државе, мада на Западу покушавају да Нусра фронт прогласе умереном опозицијом.
— Никола Врзић: Потребно је да се идентификује може да седне за преговарачки сто у Сирији. Имамо легалну власт Башара ел Асада, али ко је са друге стране? Слободна сиријска армија је читав низ лабаво повезаних јединица, Нусра фронт, подружницу Ал Каиде, и Исламску државу са којом нико нормалан не може да разговара.
— Александар Радић: У Сирији постоји много локалних вођа који су успоставили неки свој утицај на терену. Ту има много различитих јединица и организација.
Хвала вам што сте нас слушали и читали!