„Влада је утврдила државни програм развоја унутрашњег туризма. Тамо је, наравно, мало речи о Арктику. Мислим да то треба да буде посебан програм“, изјавила је Валентина Матвијенко током посете Хантија-Мансијском аутономном округу.
Како је навела председница Савета федерације, број посетилаца националног парка „Руски Арктик“ је 2015. године порастао за 70 одсто. Матвијенкова је саопштила да постоји велико интересовање Руса за Арктик, али је нагласила да посета овој области засад представља „скупо задовољство“.
„Не могу сви то себи да приуште“, рекла је она. Осим тога, према речима Матвијенкове, остаје питање недостатка неопходне туристичке инфраструктуре на Арктику.
Председница парламента је изјавила да тема арктичког туризма треба да буде унета и у Закон о Арктику, на чијем се састављању сада ради.
„Без сумње је потребно да постоје неки знаци државности како би се тамо привукли људи и мора се размишљати о посебном програму развоја унутрашњег туризма који се тиче Арктика“, саопштила је она.
Иначе, последњих неколико година Русија врло активно осваја своје северне територије, укључујући и експлоатацију енергената, као и развијање Северног морског пута, који све више постаје алтернатива традиционалним морским маршрутама из Европе у Азију. Русија појачава и своје војно присуство на Арктику. Оружане снаге су током 2015. године у овом региону разместиле два противваздушна одреда, опремљена системима С-400. Осим тога, у смислу заштите од ваздушних напада постављени су и ракетно-артиљеријски комплекси „Панцир“.
Истовремено, Министарство одбране Русије гради не само војне базе на Арктику, већ и осталу инфраструктуру, а руска наменска индустрија производи специјалну технику и оружје прилагођено суровим арктичким условима.
Потпредседник владе РФ Дмитриј Рогозин је раније објаснио да се ови кораци не предузимају како би се регион милитаризовао, већ зарад обезбеђивања комфорнијих услова за живот и рад, као и економске користи.
Доктор војних наука и аналитичар часописа „Војно-индустријски курир“ Константин Сивков у том смислу наводи два важна момента:
„Прво, то је Северни морски пут, који омогућава најкраћу везу између Европе и Југоисточне Азије — регионом који привредно расте. Зато је контрола ове морске маршруте веома важна. САД су у својој стратегији о националној безбедности управо ову руту поставили као једну од кључних путних жила. А други моменат је то што је дно Северног леденог океана практично је ’ризница‘ бројних сировина.“
Са друге стране, Константин Сивков не крије да руско јачање војног присуства у региону Арктика има огроман значај из војно-стратешке тачке гледишта:
„Преко Арктика пролази најкраћи пут из САД у Русију и овом маршрутом се могу кретати међуконтиненталне балистичке ракете или стратешки бомбардери у случају напада на Русију. Зато је надгледање овог региона од кључног значаја. У случају избијања конфликта, управо би ово могло бити главно поприште ваздушно-космичких сукоба између Русије и САД“, закључио је Сивков за Спутњик.
Ипак, подсетимо да је крајем новембра специјални представник америчког Стејт департмента задужен за Арктик, Роберт Пап, изјавио да је повећање руског присуства у овој регији оправдано и сврсисходно. Пап је том приликом позвао америчке власти да следе пример Русије уместо што оптужују званичну Москву због наводне милитаризације.
Према речима представника Стејт департмента, Русија обнавља аеродроме и базе дуж арктичке обале, а Америка би требало да следи пример и евентуално припреми Аљаску за будућа научна истраживања.
Русија је 2013. усвојила званичну стратегију за развој Арктика до 2020. године. Приоритетни правци руске стратегије су економски и друштвени развој северних руских регија, али и подстицање међународне сарадње са циљем да Арктик и даље буде зона мира. Наравно, у документу се помиње и војна безбедност Русије, као и заштита њених граница.
