Народни посланик Српске напредне странке и члан сталне делегације Народне скупштине у Парламентарној скупштини НАТО-а Драган Шормаз сматра да је слаба подршка српских грађана последица јаке пропаганде која се води против НАТО-а.
Он је на панелу „Дебата да, дезинформације не: чињенице вс. пропаганда“ истакао да се ниједна власт од петог октобра 2000. године није „претргла да објасни грађанима који су бенефити од чланства Србије у НАТО-у“.
Поводом отварања преговарачких поглавља Србије са ЕУ, Шормаз је поручио да има земаља које су чланице ЕУ, а нису чланице НАТО-а.
Међутим, како је навео, поглавље 31 ће доћи на ред и ми ћемо се „свакако наћи под безбедносним кишобраном НАТО-а“.
С њим је сагласан посланик и потпредседник Социјалдемократске странке Марко Ђуришић, који је рекао да ће „кишобран НАТО прекрити Србију“.
„Сви други савези су сувише далеко да бисмо о њима могли да расправљамо“, рекао је он, додајући да расположење грађана о уласку Србије у НАТО може да се промени уколико се буде радило на оквиру за разговор о значају атлантских интеграција Србије.
Председник Атлантског савеза Србије Владан Живуловић сматра да је медијска пропаганда против НАТО-а последица економског утицаја Русије у којој српски држављани раде и остварују профит и где се, како је нагласио, налази седиште појединих медија међу којима је, како тврди, и седиште „Политике“.
„Тамо се прави новац, а овде се плаћају медији, и они агресивном кампањом успевају да придобију јавност, док је држава повучена и не контролише медије“, рекао је Живуловић.
Чланство Србије у НАТО-у једна је од најважнијих геостратешких тема о којима се свакодневно расправља у стручним круговима и ван јавности, сматра спољно-политички коментатор Бошко Јакшић.
„Када та тема изађе у јавност, она је праћена анти-НАТО пропагандом“, додао је он, истакавши да је Србија данас у позицији да промовише европске интеграције и антиатлантске интеграције.
Јакшић сматра да није валидан аргумент против чланства Србије у НАТО то што ју је Алијанса бомбардовала јер, како је истакао, Србија сарађује са Немачком која ју је, такође, бомбардовала и окупирала.
Тема чланства Србије у НАТО-у, истакао је Јакшић, „избачена је из вокабулара званичне политике“, а када се појави, изазива „бујицу протеста“.
С друге стране, Бранко Рудан из Центра за развој међународне сарадње не сматра да је у српским медијима заступљена анти-НАТО пропаганда, нагласивши да је и без руског утицаја у медијима већински био присутан став против чланства Србије у НАТО-у, већином као последица бомбардовања 1999. године.
Он је додао да не само да Русији не одговара да се Србија придружи НАТО-у, већ се и Кинези противе проширењу Алијансе из, како је нагласио, економских разлога.
„Србија би уласком у НАТО изгубила два стратешка партнера — Русију и Кину, а не мислим да би добила веће инвестиције или ушла у ЕУ“, рекао је Рудан.
Он је истакао и да би придруживање Србије НАТО-у дестабилизовало политичку ситуацију у земљи јер би дошло до поларизације у мишљењу елите и јавности.
