Савремена руска геополитика, која се изграђује од доласка на власт председника Владимира Путина, сасвим је нова у односу на време председника Бориса Јељцина, каже Срђан Перишић, аутор књиге „Нова геополитика Русије“, чија је промоција одржана данас у Дому Војске Србије.
„Јељцинова геополитика била је антигеополитика, јер је подразумевала да Русија прихвати вредности, идеологију и културу Запада, односно учлањење Русије у западни политички блок. Све то време, Запад је посматрао Русију као геополитичког противника. Савремена геополитика је нова у односу на то доба јер се заснива на особености и посебности руске културе и цивилизације“, рекао је Перишић.
У практичном смислу, каже Перишић, то значи да Русија гради нови политички блок на простору Евроазије, а посебност руског идентитета огледа се у томе што Русија у себи садржи спој западних и источних вредности, обојених на посебан начин.
„Посебност руске цивилизације, културе и идентитета није ни западна ни источна, већ самосвојна. Битан елемент посебности руског идентитета је управо то што је Русија своју геополитику и своју државу градила у сусрету са другим народима тако што их није покоравала, већ их је инкорпорирала, прихватала и изједначавала са својим европским делом. Док на Западу то није био случај“, закључује Перишић.
Бивша амбасадорка Србије у Русији Јелица Курјак провела је на дипломатској служби у тој земљи готово деценију. Русија се за то време мењала, како каже, пред њеним очима. Прве промене биле су уочљиве на економском плану.
„Од 2000. године до 2012, када сам одлазила, не могу рећи да је Русија била непрепознатљива, али то је била друга Русија. Москва, Петербург и сви други већи градови изгледали су као сви већи градови Европе. Москва ми је јако личила на Франкфурт, никакве разлике није било. Економски напредак се видео пред очима“, каже Јелица Курјак.
Већ на половини другог мандата Владимира Путина осетило се да се Русија окреће својој самобитности на политичком плану, истиче она.
Тада је процењено да је Русија довољно економски ојачала да би могла да се позабави самом собом, како на унутрашњем тако и на међународном плану. То се испрва, према речима Јелице Курјак, видело у односу према бившим совјетским републикама, да би кулминирало односом према Грузији. Русија је тада показала да више није спремна да игра према наметнутим правилима, која нису у складу са њеним геостратешким позицијама, већ да је спремна да буде фактор актуелне политике, као и да је спремна да учествује у стварању политике на међународној сцени, закључује Јелица Курјак.
