Према његовим речима, филм је већ био приказиван током лета у Паризу, међутим, власти ова четири града прибегавале су разним методама како би спречиле његово приказивање.
Последњи случај, рекао је Агишин, догодио се у Бордоу, јер су активисти украјинске дијаспоре сакупили потписе и послали их у градску скупштину, након чега је донета одлука о забрани приказивања филма.
Посланик француске Народне скупштине Никола Дјуик сматра да је у питању веома „глупа и неприхватљива цензура“, имајући у виду да је Крим историјски био руски.
„Важно је да људи знају да је Севастопољ одувек био део Федерације. Цензура овакве врсте кочи дијалог и размену мишљења. Мислим да је то контрапродуктивно и недопустиво“, рекао је Дјуик.
Он је као разлог због чега појединци не желе да тај филм буде приказиван навео реалност целокупне ситуације, односно резултат референдума који је стабилизовао прилике на Криму и спречио непотребне жртве.
Филм, како је рекао, потврђује да је већина становника Крима са великом радошћу дочекала повратак у Руску Федерацију, а то не одговара Кијеву.
„Кијевске власти у протеклих 10 година нису улагале у Крим, што је довело до тога да су путеви у лошем стању, као и да су системи за прераду ђубрета веома застарели. Свима је познато да Украјина никада није била организована држава, као и да је развој економије веома лош. Након посете Криму, уверио сам се да су грађани срећни што су се вратили у Русију“, објаснио је Дјуик.
Француски политичар такође сматра да је једина гора ствар од цензуре — недостатак опште културе и отворености ка другим нацијама.
„Познато је да су Аустроугарска и Немачка за време Првог светског рата желеле да Украјину виде као независну земљу, а већина новинара и политичара и даље дели сличан став због недостатка културе и знања. Ти људи би требало да отпутују на Крим, да науче стране језике и да буду отворени, јер то је једини начин да схвате да је Русија део Европе и да Европе неће бити без Русије“, закључио је Дјуик.
