Представници медија већ увелико „оштре пера“, припремају питања и осмишљавају начине како да привуку пажњу лидера земље.
Ранијих година, не би ли добили свој „минут славе“ и шансу да поставе питање руском председнику, новинари су се довијали на разне начине, па су чак исписивали и плакате.
Многе новинарке строго воде рачуна и о томе шта ће обући, какве ће боје носити како би биле примећене и добиле могућност да баш оне међу више од хиљаду новинара добију прилику да поставе питање.
Да овај трик „пали“, сведочи случај са једном руском новинарком која је остала упамћена по томе што је руском председнику на прес-конференцији изјавила платонску љубав.
„Ни Путин, ни његов портпарол Дмитриј Песков не познају већину новинара који присуствују конференцију. У сали је било више од 1.300 новинара. Мислила сам да би се требало обући тако да Путин каже: ’Дајте (микрофон) девојци у плавој хаљини да постави питање.‘ То јест, да би изабрао баш мене знала сам да се нечим морам издвојити и бити упечатљива. Зато сам обукла плаву хаљину, у рукама сам имала белог плишаног медведића и новине за које радим. Тако сам дала председнику три знака по којима би ме евентуално запазио“, испричала је Елена Миљчановска, која је раније заиста и добила прилику да постави питање председнику.
Новинари који традиционално присуствују овом великом догађају кажу да су стекли утисак да им „Путин чита мисли“ и да „председник тачно зна које ће му питање поставити“, иако је „строго чувана тајна“ свако питање, које се данима и недељама осмишљава на редакцијским колегијумима.
Они сматрају да председник обраћа пажњу и на њихова лица. Они чије лице и очи горе од жеље — имају шансу, док равнодушни неће добити прилику.
Руски новинари сведоче и о томе да су многа питања која су покренута на великој годишњој прес-конференцији касније решена. Тако је, на пример, једна новинарка поставила питање о судбини пољопривреде у Русији. Својим обраћањем председнику она је помогла бројним фармерима да реше неке своје проблеме.
Један новинар је потегнуо питање о томе зашто квас, руско национално пиће, не може да буде конкурентан сличним увозним производима и зашто руске трговине нису вољне да га сместе на своје полице? Након те конференције за штампу, „Вјатски квас“ је постао бренд у региону и продаје се у многим руским продавницама.
Политиколози ове године очекују од новинара оштра питања. Према њиховом мишљењу, акценат ће бити на социјално-економским питањима, на стању руске економије услед пада цене нафте, као и на бројним међународним проблемима. Очекује се да ће се говорити о Сирији и ситуацији на Блиском истоку, борби против тероризма (ДАЕШ-а), односима Русије и Запада, Москве и Анкаре, а да ће такође бити покренуто и питање украјинске кризе.
Иначе, за велику конференцију је већ све спремно. У сали у којој ће бити одржан сусрет шефа државе са новинарима, постављено је 35 тона опреме и декорације. Монтирањем се претходних пет дана бавило чак 400 људи.
За ову прилику, биће коришћена динамична светла са даљинским управљањем. Укупно — 120 лампи, од којих је 80 одсто халогених. Стручњаци објашњавају да ће то смањити потрошњу електичне енергије и стварање топлоте у просторији. Према њиховим речима, најважније је да светло не иде председнику у очи, како га не би заслепело и како би видео саговорнике.
Осим тога, у сали је постављено 13 камера и 14 бежичних микрофона, од којих ће два бити код Путина — главни и резервни.
Иначе, прошлогодишња јубиларна десета годишња конференција за новинаре руског председника трајала је три сата и десет минута, а први човек Русије одговорио је на питања 39 новинара.
Најдужа до сада конференција била је одржана 2008. године и трајала је четири сата и 40 минута и за то време одговорио је на више од 70 питања.
Први пут руски председник је одржао велику конференцију за штампу 2001. године. Затим су такви састанци са новинарима постали годишњи. Изузетак је постало само време када је Владимир Путин заузимао дужност руског премијера.
Према традицији, прво шеф државе резимира годишње резултате, затим микрофон прелази у салу. Акредитацију могу да добију сарадници било ког медија регистрованог у Русији или иностранству. Они имају могућност да постављају било каква питања: од политике и економије до личног живота председника.
Државни канали и радио-станице обавезно директно преносе конференцију за штампу.
