У првом делу емисије од 17 часова анализирали смо шта предвиђа преговарачки оквир у ком пише да се Европска унија заправо није обавезала да ће нас у чланство заиста и примити, чак и ако испунимо све услове из приступног процеса. О томе, као и о томе колико ће милијарди евра коштати српске ЕУ интеграције, нећемо ли кроз приступне преговоре доспети и под НАТО кишобран и како је ГМО храна постала један од услова српских ЕУ интеграција говориле су координаторка Националног конвента о Европској унији Наташа Драгојловић и председница Демократске странке Србије Санда Рашковић Ивић.
— Наташа Драгојловић: Имам утисак да се ова Влада и претходне владе нису превише интересовале шта грађани мисле, али се и те како водило рачуна о извештајима Европске уније и како ће одређене политике бити оцењене.
— Санда Рашковић Ивић: Први пут имам прилику да дебатујем о некој теми. Европска унија треба да почне преговоре са поглављем о слободи медија.
— Санда Рашковић Ивић: Свака земља из Источне Европе која је ушла у Европску унију, ушла је и у НАТО. Ми имамо једна споропузајући пут ка НАТО-у.
— Санда Рашковић Ивић: Ми се залажемо за Европу од Атлантика до Урала и Владивостока — за Европу нација и држава.
— Наташа Драгојловић: Због тренутне кризе не треба се одрећи система европских вредности и стандарда.
— Наташа Драгојловић: Србија је у појединим ситуацијама више поштовала европских вредности него неке европске државе, поготово у мигрантској и грчкој кризи.
— Санда Рашковић Ивић: Увек сам била за то да се добре ствари преузимају, па и из Европске уније. То су радиле и земље Јужне Америке. Добре ствари треба узети, али лоше одбацити.
— Санда Рашковић Ивић: Европска унија 2004. године и Европска унија данас су две различите организације. Разочарала сам се у Европску унију када сам видела шта ради са Косовом и Метохијом, када не може да реши грчку кризу, када не може да реши проблем са мигрантима. Она је карикатура саме себе.
— Санда Рашковић Ивић: Већ се провлачи да ћемо морати да уђемо у Светску трговинску организацију да бисмо ушли у Европску унију, а Светска трговинска организација захтева увођење ГМО хране у земљу која постаје члан.
— Санда Рашковић Ивић: Поглавље 31 је поглавље заједничке спољне политике. Предвиђено је да и земље-кандидати за Европску унију уведу санкције Русији због ситуације у Украјини. Увођење санкција Русији било би морално, економско и политичко самоубиство Србије.
— Наташа Драгојловић: Србија нема довољно ресурса да постигне стандард Норвешке и Швајцарске, које нису чланице Европске уније. Зато су јој потребни помоћ и средства из фондова Европске уније.
— Наташа Драгојловић: Нисам за одржавање референдума јер мислим да у нашој земљи засад нема довољно политичке културе за тако нешто. Мислим да у том питању треба да се ослањамо на резултате избора.
— Наташа Драгојловић: У Србији је од 2000. године увек побеђивала политичка опција која је била за улазак у Европску унију. За мене је то нека врста референдумског изјашњавања.
— Санда Рашковић Ивић: Нисам сигурна да је подршка Европској унији тако велика. Према истраживањима „Нове српске политичке мисли“, подршка Европској унији је око 44 одсто. Противници и присталице уласка у Европску унију сада су егал. Подршка политици ослањања на Русију расте.
— Санда Рашковић Ивић: Није нимало случајно да преговори почињу Поглављем 35, јер оно је база и фундамент. Могло се почети са владавином права, али то Европску унију не занима.
— Санда Рашковић Ивић: Потребно је да се направи референдум о уласку Србије у Европску унију, а не да се прави истраживање о томе, јер оно може да се надува по потреби оног који истраживање наручује.
— Наташа Драгојловић: Политика условљавања некада јако лоше делује у Србији.
— Наташа Драгојловић: Поглавље 35 не сме да се поставља као главно поглавље преговора Србије и Европске уније.
— Наташа Драгојловић: Европска комисија је јуче упутила апел Приштини да очекује да се политичка ситуација стабилизује и да се приступи дијалогу са Београдом. Процес дијалога са Приштином и процес дијалога са Београдом су два одвојена процеса.
— Санда Рашковић Ивић: Заједница српских општина ће функционисати по косовским, а не по српским законима. Формира се једна независна држава уз благослов Србије.
— Санда Рашковић Ивић: Правнообавезујући споразум је де факто признање Косова. ДСС је изричито против Бриселског споразума.
— Наташа Драгојловић: Ми имамо правно обавезујући Бриселски споразум и низ споразума који су склопљени 2013. и 2014. године и који се прате кроз Поглавље 35. У Поглављу 35 нема никаквих нових услова. Ту се само прате преговори Србије и Косова.
— Санда Рашковић Ивић: Србија је 200 година сањала да буде слободна, а не да постане колонија Запада.
— Санда Рашковић Ивић: Капитулација и признавање Косова је нешто што нас чека ако наставимо овај пут ка Европској унији.
— Санда Рашковић Ивић: Ми на Косову и Метохији нећемо изгубити само територију, него и инфраструктуру која вреди милијарде долара.
— Санда Рашковић Ивић: Из Платформе о приступу Европској унији потпуно је јасно да се говори о чланству Србије и Косова као две различите области Европској унији и Уједињеним нацијама. У те организације не улазе покрајине и аутономне области. Од нас ће тражити да признамо Косово.
— Наташа Драгојловић: Осетне добити од уласка у Европску унију грађани ће осетити тек три до четири године након уласка у Европску унију.
— Наташа Драгојловић: Након 14. децембра пробудили смо се са новим задацима и новом одговорношћу. Нема разлога за еуфорију.
У другом делу емисије од 18 часова бавили смо се будућношћу Европске уније. О томе зашто је председник Европског парламента Мартин Шулц рекао да нико не зна да ли ће Европска унија постојати за 10 година, креће ли се Европска унија ка свом распаду, или ка стварању наддржаве која ће поништити националне суверенитете њених чланица и колико су реална даља проширења Европске уније између та два опречна процеса говорили су бивши амбасадор Савезне Републике Југославије и Србије и Црне Горе у Великој Британији Владета Јанковић и бивши амбасадор Србије у Немачкој Иво Висковић.
— Иво Висковић: За Србију би било јако лоше да се прихвати политика заједничког уласка земаља Балкана у Европску унију јер би морала да чека оне који за то неће бити способни наредних десет година.
— Владета Јанковић: Прављење паралеле између Источне и Западне Немачке, са једне, и Србије и Косова, са друге стране, крајње је цинично. Тамо је живео један народ који је желео да живи заједно, није могао, али је зна да ће једном опет живети заједно. На Косову и Метохији живе два народа која не желе да живе заједно.
— Владета Јанковић: Одрицање од Европе не значи бацање Русији у загрљај.
— Иво Висковић: Када су испостављени услови делимично или у потпуности испуњени, Немци су одржали реч и подржали отварање поглавља са Србијом. Они су испунили своје обећање.
— Владета Јанковић: Везали смо се уз мртваца (ЕУ).
— Владета Јанковић: Пресудни тренутак за Европску унију ће бити референдум у Великој Британији 2017. године.
— Владета Јанковић: Европска унија је по цену огромних напора покушала да спаси Грчку, само да не би почела да се расипа.
— Иво Висковић: Европа тренутно нема државнике. Чак ни госпођа Меркел није државник. Она је добар политичар, али није државник
— Иво Висковић: Постоје велики проблеми у Европској унији као што су огромна администрација и правила за које не можете да верујете да постоје, као што је пуштање музике стоци како би мање патила. То је да се човек запита чиме се озбиљни људи баве.
— Иво Висковић: За мање развијене земље улазак у Европску унију је добар јер могу да напредују уз помоћ разних политика стимулација, које је Европска унија увела.
— Владета Јанковић: У Европској унији постоје државе првог, другог, трећег, па и четвртог реда.
— Иво Висковић: Ако дође велика компанија, по правилу за њом иду средње и мале фирме, а оне су кичма економије данашњих земаља.
— Иво Висковић: Долазак страних компанија зависи од међусобне повезаности политике и економије.
— Иво Висковић: Тржиште Европске уније од 450 милиона људи је велика шанса за свакога.
— Владета Јанковић: Када слушате представнике режима чини вам се као да слушате механичке лутке. Понављају фразе и празне речи које се врте, за које се надају да ће да се учврсте у свести бирача и народа.
— Иво Висковић: У Србији постоји замор од сталног условљавања Европске уније и одлагања преговора.
— Владета Јанковић: Отварање преговора Европске уније са Србијом је замена за пропали Бриселски споразум.
— Иво Висковић: Мислим да ће порасти број оних који подржавају интеграције у Европску унију.
— Владета Јанковић: Европска унија не може да натера Приштину да спроведе Бриселски споразум.
— Владета Јанковић: Ја сам одувек био уверења да се пут у Европску унију не исплати.
— Иво Висковић: Грађани много оштрије и критичније гледају Европску унију од већине политичаре. Према резултатима анкета видимо да грађани много мање него раније подржавају пут у ту организацију.
— Владета Јанковић: Србија и нико други не може ући у Eвропску унију у наредних 5 година, до 2020. године.
— Иво Висковић: Ивица Дачић не гледа европске интеграције кроз ружичасте наочаре. Он је дуго у политици и сувише је искусан да би тако гледао на те процесе.
Хвала вам што сте нас слушали и читали!
