Реч је о усвајању новог закона о могућности примене силе, којим би био одобрен рат САД против ДАЕШ-а. Конгресмени сматрају да је гласање о овом питању опасно и у војном и у политичком смислу.
Према речима аутора, многи конгресмени се „плаше“, а има и оних који једноставно нису спремни за компромисе.
Фулер подсећа да је Конгрес могао да гласа за примену војне силе у Сирији још 2013. године, када је Барак Обама изјавио да је спреман да почне војну операцију против режима Башара ел Асада.
Према његовим речима, Обама се тада предомислио, а Конгрес, односно највећи број конгресмена, одахнуо је.
„Законодавци се превише плаше последица одобравања новог рата. Управо такво мишљење износе сами законодавци када их питате због чега конгрес није гласао о новом закону“, пише Фулер.
„Политичка неодлучност“, рекао је демократа из Калифорније Адам Шиф.
„Кукавице. Спремна сам да гласам за овај закон данас, али већина је одбила да искаже своје мишљење. Они желе да кукају, критикују и анализирају политику председника. А да се баве политиком не желе. Они су једноставно кукавице, све је веома једноставно“, изјавила је Марша Фуџ, представница демократа из државе Охајо.
Да конгресмени нису тако наплашени могућношћу гласања о овом питању, они би то, вероватно, учинили још у фебруару, када је Барак Обама, пола године после почетка ваздушних напада САД на Исламску државу, затражио од конгреса да одобри борбена дејства, пише аутор.
„Хафингтон пост“ наводи да је захтев тада био формалан: сам Обама био је уверен да већ има право на примену војне силе против бораца Исламске државе захваљујући закону који је усвојен још 2001. године после терористичких напада 11. септембра.
Неки законодавци, ипак, не мисле да се овом закону може прибегавати у тренутној ситуацији у Сирији. Неки га чак називају „неуставним“.
Демократа Алан Грејсон из Флориде један је од оних који сматрају да садашње учешће САД у коалицији против Исламске државе противречи Уставу.
„Ако не мислите да председник има неприкосновено овлашћење као главнокомандујући, онда је одговор ’да‘ (на питање да ли је примена закона из 2001. године за одобрење војних дејстава неуставна)“, изјавио је он.
Фулер сматра да су мале шансе да ће Конгрес ускоро учинити нешто у вези с овим питањем — делимично због своје плашљивости, делимично због тога што његови чланови имају супротне углове гледања.
С једне стране, тамо су људи попут сенатора Линдзија Грема и Џона Мекејна, који сматрају да САД морају да имају право да примењују војну силу без икаквих ограничења.
С друге стране, демократе и неки конзервативни републиканци су уверени да закон из 2001. који одобрава примену војне силе није адевкатан.
Политичка реалност ипак може брзо да се промени — још један напад терориста може потпуно да је преобрази, закључује аутор.
