Судбине оба српска научника, који су своје проналаске реализовали у Америци, подсећају на животне приче руских колега — физичара-електротехничара Владимира Козмича Зворикина, као и авио-конструктора Игора Сикорског, рекао је на отварању изложбе Игор Домњин, заменик директора Дома Солжењицина. После револуције, велики број Руса је био принуђен да напусти своју домовину. Тиме је Русија остала без својих великих умова, додао је Домњин, изразивши жељу да се и Русија и Србија убудуће што је могуће ређе растају од својих генијалних, великих умова.
Поздрављајући окупљене, српски амбасадор у Руској Федерацији Славенко Терзић је подсетио и на Пупинова достигнућа у улози почасног конзула, с обзиром на допринос српског научника успостављању међудржавних и ширих друштвених односа Краљевине Србије, а касније Краљевине Југославије. Наиме, додао је амбасадр, у врло тешкој ситуацији на преговорима који су се тицали граница Југославије, Пупин је уз подршку тадашњег председника САД Вудроа Вилсона успео да очува Далмацију, Банат и део Словеније у оквирима граница Југославије.
Александар Влајковић, извршни председник Одбора за обележавање Пупинових јубилеја, изразио је задовољство разговором са ректором Московског државног универзитета „Ломоносов“ (МГУ) Викотром Садовничјим, који се прелиминарно сложио да наредне године, на 160. годишњицу од рођења Николе Тесле, на територији ове надалеко познате високообразовне институције буду постављене бисте или споменици Тесле и Пупина.
Иако је имао и америчко држављанство, Пупин је остао српски патриота. Волео је православље и све православне народе. „Волео је Српску православну цркву, а док је нису имали у Њујорку, где је живео, одлазио је у Руску православну цркву“, нагласио је Влајковић.
За разилику од Николе Тесле, Пупин је, нажалост, недовољно познат у Русији, и зато је одлучено да део изложбе буде посвећен Тесли. Део изложбе о Пупину садржи око 50 експоната, од чега су тридесетак панои колажног типа, који осликавају његов живот. На паниоима се могу видети фотографије Пупиновог родног Идвора, школовање и одлазак у Америку. Ту су и фотографије које осликавају године проведене на Колумбија универзитету, на коме је Пупин био најуспешнији професор. Изложба говори о научним признањима, али и о Пулицеровој награди коју је Пупин добио за књижевност, односно за аутобиографско дело „Од имигранта до изумитеља“.