У биоскопима се приказује најновија прича из серијала „Ратови звезда“, што отвара могућност да се размишљамо о различитим визијама будућности, преноси сајт „Шта се прича о Америци“.
На много начина, политичке норме сваког друштва утичу на развој који је са друге стране условљен развојем технологија. Ипак, одређене ограничености тих технологија које упоредо дефинишу и друштва и политичку реалност, стварају међузависност између стила живота и опет технологија. Зато је сврсисходно анализирати технолошки развој виђен кроз два различита серијала, а из различитих перспектива.
Тешко да се не може уочити различитост технологија у два серијала тих научно–фантастичних филмова.
Етос „Ратова звезда“ могао би се готово назвати средњевековним у односу на супер модерне технологије „Звезданих стаза“. Галаксија којом управља Империја неодољиво подсећа на амерички запад, где напредне иновације иду руку под руку са примитивним створењима.
У поређењу са овим, високотехнолошки развој приказан у „Звезданим стазама“ гранични се са научном фантастиком (а много тога данас је реалност).
Било би поштено поменути да је већина епизода у овом серијалу снимљен у специјално добро опремљеним свемирским бродовима, уз научно иновативни приступ. У јединој епизоди где се радња дешава на удаљеној свемирској станици „Дип Спејс Најн“ срећемо створења која нису становници Федерације, стога не могу имати приступ високим технологијама и другим благодетима Федерације.
Постоји још фактора осим поменутих контраста који чине разлику између та два, технолошки гледано, различита света, што ћемо даље у тексту укратко сумирати.
Ко доноси политичке и економске одлуке?
Као што смо већ поменули, економски и политички поредак проистиче из прихватања различитих врста технологија. Та питања зависе и од нивоа научних достигнућа, али и степена коришћења технологија. Избор технологија у једном серијалу другачији је од избора у другом и зато је интересантан начин како су доношене политичке и економске одлуке.
Заправо, разлике (ни)су тако велике. У „Ратовима звезда“ постоји класна и економска подељеност — односно, постоје сиромаси, робови, скитнице, као и супер богати, односно неколико класа аристократије. Са друге стране, у „Звезданим стазама“ наилазимо на много равномернију расподелу богатства, где много више људи — макар они који живе у Федерацији имају све оно што им треба.
Ипак, новац као такав не видимо.
Једини облик валуте је латинијум који чува хуманоид Ференги, један од омиљених ликова публике „Звезданих стаза“. Не чуди што се испоставља да је латинијум отровна материја.
Политичка поставка „Звезданих стаза“ подразумева постојање мање–више компетентних личности које се налазе на одређеним позицијама власти, без обзира на њихово социјално порекло или финансијски статус.
У „Ратовим звезда“, пак, читава судбина галаксије, чини се на први поглед, лежи у рукама једне породице, док много тога зависи од исхода конфликта између два клана подједнако спретних и умешних витезова.
Новац постоји и цвета током периода црне економије са свим пропратним појавама попут криминала, кријумчарења, крађа… Видимо хијерархијски структурирано друштво у којем се рођењем и потом припадношћу једном од кланова детерминише судбина појединца.
Где се боље живи?
Друштво у оба серијала има своје предности — тешко је рећи где је заправо живот бољи, много зависи од перспективе појединца.
Звездана флота у „Звезданим стазама“ није замишљена да буде војна организација, али она предводи извиђачку мисију. Упркос томе што у Звезданој флоти постоје чинови адмирал, капетан и слично, та организација више подсећа на полицију или чак ватрогасце–спасиоце, него на војску. Заправо та структура има много више сличности са службама обезбеђења него са армијом. Узгред, Федерација (у Звезданим стазама) уопште нема војску, а у случају потребе интервенише Звездана флота.
Са друге стране, Империја у „Ратовима звезда“ има велику војску по читавој галаксији, која је укључена у операције попут ратова свемирских бродова, очувања или уништавања планета, али и обезбеђивања мировних мисија. „Ратови звезда“ могу се тумачити и као прича о грађанском рату између тирански настројене моћне армије и оскудно наоружаних побуњеника.
Упоређујући та два серијала, постаје јасно да би у сваком случају било боље живети у једном, али би живот био интересантнији у другом.
Нека тако и буде
Ако узмемо у обзир горе речено — да су се неке сјајне идеје из „Звезданих стаза“, оне које су (сасвим је могуће) још недавно деловале као потпуна научна фантастика, а касније материјализовале, то је онда оно што данас свакодневно користимо.
Као што су јунаци серије користили „комуникаторе“, тако ми данас користимо мобилне телефоне. Тадашњи мобилни компјутери су оно што данас познајемо као таблет. Увелико користимо и компјутерске програме за превођење са једног језика на други.
Такође, без обзира на мањкавости, користимо и програме који подсећају на „питање и одговор програме“ који је користила Звездана флота. Да не говоримо о „тач скрин“ екранима које данас имамо на мобилним телефонима, таблетима, компјутерима…
„Ратови звезда“ су више били инспирација за играчке и компјутерске игре. Много шта виђено у тим серијалима филмова предмет је масовне производње — бионичке технологије, соларне батерије, роботи, холограми, ласери… Ипак, ту је било мало револуционарних момената, више је у филму коришћено оно што је већ постојало у стварном животу.
„Ратови звезда“ представљају нешто ширу верзију свакодневног живота са средњевековним примесама — феудални систем, друштвена неједнакост и мистицизам — са мало технолошких иновација. Сa друге стране, у „Звезданим стазама“ видимо како ће живот изгледати у будућности са високо развијеним научним достигнућима.
Све у свему „Звездане стазе“ су више као пророчанство, док су „Ратови звезда“ у најбољем случају песимистички поглед на будућност који покушавамо да избегнемо.
