Досад, у Њујорк су званично стигла имена два кандидата — бившег председника Генералне скупштине УН Срђана Керима из Македоније и хрватске министарке спољних послова Весне Пусић.
Након два петогодишња мандата, генерални секретар УН Бан Ки Мун, напустиће своју позицију крајем 2016. године. На положају првог човека УН традиционално се смењују кандидати регија, а следећа је на реду источна Европа.
Српска влада се по овом питању још није изјаснила, а Владислав Јовановић, бивши амбасадор СР Југославије при УН, каже да досадашње ћутање не говори у прилог томе да ће Србија истаћи свог кандидата за генералног секретара. Према његовим речима, за то би могло постојати неколико разлога.
„Србија је у последњих пар година имала неколико високих положаја на међународним скуповима — председника Генералне скупштине УН и председавајућег ОЕБС-у. Можда би инсистирање на сопственом кандидату за првог грађанина света било схваћено као превелики залогај за малу Србију“, каже Јовановић за Спутњик.
Као још један разлог за досадашњи изостанак српског кандидата, Јовановић види могућност да је Америка изразила очекивање да Србија неће отежавати избор њој блиског кандидата, фаворита, који се, сматра наш саговорник, вероватно налази међу земљама-чланицама НАТО-а.
„Трећи могући разлог је што би вероватно била реч о амбициозном кандидату, који би могао да превише ојача у очима других конкурената на политичком небу у Србији, те да немају интереса да га ојачавају, а да га већ сутра имају као опасног такмаца“, каже Јовановић.
Наш саговорник верује да, због свега наведеног, Србија неће истаћи своју кандидатуру и да ће се одлучити да подржи кандидата неке друге земље из нашег региона. Међутим, напомиње бивши дипломата, важно је учествовати.
„За малу земљу то је увек начин да се нађе у центру пажње светске политичке јавности, бар током једне године, и то оставља свој траг. Било би сигурно боље када бисмо имали кандидата, нарочито ако он може да угрози остале претенденте на ту позицију. То је случај са јединим засад заинтересованим, бившим министром Јеремићем, који је био врло успешан на месту председника ГС УН, а познат је по својој пробојности и способности да анимира светску јавност“, уверен је Јовановић.
Међутим, напомиње наш саговорник, велико је питање да ли би Јеремић прошао, јер је сваки генерални секретар до сада морао да добије пуно поверење и подршку Америке.
„Америка се два пута већ опекла, у случају Дага Хамаршелда и Бутрос Бутрос Галија. Први је настрадао у авионској несрећи у Конгу под неразјашњеним околностима, а Гали је кажњен тиме што није добио подршку за други мандат. Питање је да ли би Јеремић добио подршку, јер је САД још раније запао за око као човек чија активност у вези са Косовом није одговарала интересима Америке и Запада“, објашњава Јовановић.
Иначе, Уједињене нације су сугерисале земљама-чланицама да размотре могућност кандидовања жене за место генералног секретара, с обзиром на то да је у протеклих 70 година то био искључиво мушки посао. У медијима се спекулисало да би идеалан кандидат била Ирина Бокова из Бугарске, генерална директорка Унеска.
Јовановић каже да се идеја о жени на челу УН подудара са годином родне равноправности, када је жеља да се афирмише улога жена у јавном животу, па и у међународним пословима.
„То указује да би овог пута даме могле имати више шансе од мушких колега, нарочито у очима Запада. Та особа би се тражила међу онима који су већ прошли кроз филтер САД и која се, као успешна и кредибилна, доказала на истакнутим међународним местима. Госпођа Бокова је једна од њих и није случајно што се помиње, а то што још није истакла кандидатуру не значи и да неће“, сматра наш саговорник.
Према његовим речима, избор Ирине Бокове одговарао би Америци, јер би се тако кандидат из земаља НАТО-а нашао на врху светске организације, што би САД осигурало од свих могућих негативних изненађења.
Очекује се да ће списак кандидата за генералног секретара бити довршен до марта, а изборни процес Савета безбедности почиње у јулу.