Министар културе и информисања Иван Тасовац отворио је изложбу кратком причом руског сатиричара Данила Хармса.
„Једна баба се услед своје претеране радозналости нагнула кроз прозор, испала и разбила се. Кроз прозор се нагнула друга баба да би видела ону која се разбила, али је услед своје претеране радозналости такође испала кроз прозор, стрмоглавила се и разбила. Затим је кроз прозор испала и трећа баба, затим четврта, затим пета. Када је испала и шеста баба, мени је досадило да их гледам, па сам пошао на Маљцевску пијацу где су, кажу, једном слепцу поклонили плетени шал”, испричао је Тасовац.
„С обзиром да шал већ имам, не бих ништа више додавао. Овим је изложба руске авангарде у Београду отворена”, рекао је министар.
Отправник послова министар саветник у амбасади Русије у Србији Денис Кузнедељев оценио је да јединствена збирка уметнина светске класе изложена у МИЈ-у крунише успешну сарадњу Србије и Русије у области културе у 2015.
„Култура је један од приоритета заједничких активности наших земаља, са обе стране се осећа потреба за интензивном разменом интелектуалних и стваралачких достигнућа која се односе на основне вредности", истакао је Кузнедељев и најавио велике планове за будућност када је у питању презентација руске културе у Србији.
Директорка МИЈ Неда Кнежевић рекла је да је повод за изложбу 100 година од излагања „Црног квадрата”, чувеног дела Казимира Маљевића, најзначајнијег представника руске авангарде.
Она је навела да су на изложби приказани сви правцу у којима су стварали руски авангардисти као сликари, графичари, илустратори књига, сценографи, филмски и позоришни костимографи, аутори архитектонских утопија, међу којима су најважнији Василије Кандински, Александар Родченко, Иван Кљун, Александар Архипенко, Александар Веснин, Љубов Попова, Ел Лисицки, Сергеј Ејзенштајн.
Кнежевић је приметила да није необично што изложба гостује у МИЈ-у, јер се тај музеј „бави првом Југославијом, када је, под утицајем руске авангарде, настао зенитизам који је предводио Љубомир Мицић, оснивач авангардног часописа ’Зенит‘“.
На изложби су представљена и 11 дела из Мицићеве колекције која се чувају у збиркама Народног музеја у Београду.
Поставка обухвата уметничка дела из пет установа: Руског државног архива књижевности и уметности, Државног Ростовско-Јарославско архитектонско-уметничког музеја, Ивановског обласног уметничког музеја, Јарославског уметничког музеја и Државног историјско-архитектонско, уметничко и пејзажног музеја Царицино.
Ауторке изложбе су кустоскиње Ана Пахомова и Фаина Балаховска, а реализована је у сарадњи са Руским музејско изложбеним центром Росизо.
Посетиоци ће моћи да је погледају до средине фебруара.
