Апелациони суд у Београду је на сајту објавио пресуду којом је у једном делу правоснажно ослободио Суботића и остале оптужби због недостатка доказа да су извршили кривична дела за која их терете оптужнице.
У другом делу одлуке Апелациони суд је оптужбе одбио због наступања апсолутне застарелости — односно, како се наводи у одлуци суда, због протека двоструког времена које се тражи за застарелост кривичног гоњења.
Том одлуком у ослобађајућем делу потврђена је пресуда Специјалног суда у Београду, а преиначена у делу о одбијању — јер је тај суд оптужбе одбио због наступања релативне застарелости, а Апелациони суд због наступања апсолутне застарелости кривичног гоњења.
Осим за Суботића, правоснажно су оптужбе одбијене или су ослобођени од оптужби и директор Савезне управе царина Кертес, Суботићев сестрић Никола Милошевић, Милан Ранковић, Ивана Крчмарић, Јовица Ранђеловић, Стеван Бановић, Небојша Николић, Милан Милановић, Драги Додевски, Ивана Олујић, Миодраг Завишић, Милован Попивода, Мирослав Пешић и Лука Ненадић.
Оптужница је Суботића теретила да је био на челу групе која је шверцовала цигарете 1995. и 1996. године из Македоније у Србију и продавала их правним и физичким лицима. Група је, према оптужници, на штету буџета стекла корист од 28 милиона евра и шест милиона америчких долара.
Првом првостепеном пресудом Специјалног суда, која је укинута, Суботић је био осуђен на шест година затвора, а остали оптужени на казне од годину до пет година затвора.
Другом првостепеном пресудом, која је изречена 18. јула 2014. године, сви оптужени су ослобођени оптужби због недостатка доказа за тврдње из оптужнице, или су оптужбе против њих одбијене због застарелости кривичног гоњења за дела из 1995. године.
У образложењу своје одлуке, Апелациони суд је навео да је одлучујући о жалби Тужиоца за организовани криминал одржао главни претрес, поново извео доказе који су већ били изведени у Специјалном суду и нашао да су у сваком случају наступила застарелост за дела која се Суботићу, Милошевићу, Ранковићу и Ивани Крцмаричић стављају на терет у току 1995. године.
Када су у питању радње кривичног дела које се Суботићу и другим окривљенима стављају на терет у току 1996. године, Апелациони суд је жалбу тужиоца у том делу одбио као неосновану и првостепену пресуду потврдио.
„Након одржаног претреса пред другостепеним судом, свестраном анализом свих изведених доказа, како посебно, тако и у њиховој повезаности, суд је нашао да нема доказа да су окривљени извршили кривична дела која су им стављена на терет на начин како је то описано оптужницом тужиоца за организовани криминал”, наводи се у одлуци суда.
Суботић и остали су били оптужени за кривична дела злоупотреба положаја одговорног лица за које је запрећена казна од две до 10 година затвора и злоупотреба службеног положаја за које је законом предвиђена казна од две до 12 година затвора.
Суботић је седам година био у бекству, од покретања истраге за шверц цигарета у Србији 2006. године, али је 19. јула 2013. године положио јемство од 538.000 евра, односно уписао је хипотеку на кућу у корист суда која ће сада бити брисана.
Претходно је у више наврата нудио вишемилионско јемство до чак пет милиона евра, али је суд то одбијао.
Одлукама Специјалног суда Суботићу су привремено одузете некретнине и локали у Србији и Црној Гори, и те одлуке остају на снази до правоснажног окончања поступка.
Пошто је сада правоснажно ослобођен оптужби, поменуте некретнине, којима је привремено располагала држава, биће му враћене.
Суботић је, и поред потернице која је за њим била на снази више година, слободно живео и радио у Швајцарској, а 2008. године Москва је одбила да га изручи Србији, јер руски закон није признавао кривично дело за које се Суботић теретио пре преквалификације дела, односно измене оптужнице 2013. године.
