За Србе на КиМ најрелевантније је оно што је договорено у Бриселу, а било каква друга одлука не може нити би смела да угрози суштину споразума. Ово за Спутњик каже заменик косовског премијера Бранимир Стојановић после одлуке Уставног суда Косова о споразуму о ЗСО, у којој се указује да поједини делови тог спораyума нису у складу са косовским законима.
„Наравно, политички процес и нестабилност у Приштини утичу на начин на који ће то да се имплементира, али свакако да стране које су договориле споразум могу једино да врше промене у том споразуму. За нас је најважније да се откочи процес даљег формирања ЗСО“, истиче Стојановић.
Он упозорава да појединци или поједине групације у Приштини због својих политичких или неких других убеђења не могу да мењају оно што је договорено у Бриселу и да било какве измене споразума не смеју нити могу да се десе без сагласности страна које су га постигле.
„Најодговорнији и најпозванији за спровођење бриселског споразума јесу Влада Србије и ЕУ, која би и те како морала да води рачуна да се спроводе постигнути споразуми, а не да имамо сталне покушаје ревидирања договореног, чиме се обесмишљава сам дијалог“, каже Стојановић.
Председник Општине Грачаница Владета Костић истиче да Срби на КиМ нису потпуно задовољни одлуком Уставног суда Косова јер се она односи на бриселски споразум потписан 2013. године, а не на онај из августа ове године.
„Четири принципа која су усаглашена августа месеца, а тичу се ЗСО, јесу минимум испод ког српска заједница и Срби са КиМ не могу да иду. ЗСО је преузета обавеза и премијера у Приштини и то мора пре или касније бити спроведено. ЗСО је за Србе круна бриселског споразума и ми смо тај споразум прихватили управо због ЗСО“, наводи Костић за Спутњик.
Шеф одбора за КиМ у Скупштини Србије Милован Дрецун каже да је тешко отети се утиску да је одлука Уставног суда Косова класична политичка одлука јер она, с једне стране, треба да задовољи албанску јавност на КиМ, посебно да смири опозиционе пол странке, а с друге, очигледан је притисак Брисела, вероватно и Вашингтона да се настави процес нормализације односа.
„Очигледно да одлука тзв. Уставног суда има тај предзнак који показује да ће у наредном периоду Приштина поставити нову препреку пред Београд, а то је да у току усаглашавања Статута ЗСО покуша да се смањи надлежности Заједнице и да се на тај начин заправо изврши ревизија договореног“, упозорава Дрецун. Он подсећа да због опструкције Приштине већ касни спровођење споразума о ЗСО. „Колико ће времена бити потребно за то, остаје да се види, јер очигледно Приштина преко ове одлуке тзв. Уставног суда припрема нову замку за Београд, да у току усаглашавања Статута покуша да промени неке кључне одредбе“, наводи Дрецун.
На питање шта следи после одлуке Уставног суда Косова, Владета Костић објашњава да је то усаглашавање Статута ЗСО који треба да одреди „организацијску карту“ — који су то извршни органи, који ће бити законодавни органи Заједнице и на који начин ће се бирати представници извршних органа.
„За нас Србе је веома битно да се статус кво не мења што се тиче било којих институција док се не договори и не профункционише Заједница, и у финансијском, политичком и организацијском смислу“, каже Костић и додаје да би у супротном била изгубљена и радна места и давања из буџета Србије „а свако угашено радно место и давање значи једну српску породицу мање на овим просторима“.
Костић напомиње да политичка елита Албанаца мора да прихвати реалност да ће Заједница пре или касније бити формирана, а да ће донети добробит и Албанцима који живе у тим већински српским општинама, који ће свакако живети боље него њихове комшије у већински албанским општинама.
С друге стране, новинар из Грачанице Живојин Ракочевић не верује да ће Заједница променити нешто битно у животу Срба на терену.
„Од 1999. живимо у неком безваздушном законском простору, а и сада смо у таквом простору. Живимо између велике Албаније и ЗСО. Нико разуман и нормалан не може да има велика очекивања од свега тога, јер у основи је то повратак на косовске законе, који ће сада имати апсолутну слободу и неће имати никога ко ће их макар паралелизмом упозоравати да не раде добро и да су створили друштво које не обезбеђује нормалан живот не само Срба него и огромног броја Албанаца“, сматра Ракочевић.
Милован Дрецун, међутим, напомиње да ЗСО, када буде формирана, неће моћи да буде омаловажавана, да ће имати веома јак утицај на процесе на КиМ и да ће бити најстабилнији ослонац за опстанак и просперитет српског народа.
„Зато је та борба толико тешка јер Приштина зна да ће преко тог институционалног механизма бити онемогућена не само да уцењује српски народ, да игра на поделе српског народа, већ зна и да се преко ЗСО држава Србија постепено враћа на КиМ“, закључује Дрецун.
