Уједињене нације су поново у центру скандала који доводи у питање њене мировне мисије по свету. Независни тим међународних судија утврдио је да ова организација није ништа учинила да заштити децу у Централноафричкој Републици од сексуалног злостављања којем су били изложени од војника страних земаља, чији је задатак био да заштите цивилно становништво изложено погромима супротстављених војних фракција.
Прст је уперен на француске војнике који су оптужени да су сексуално искоришћавали дечаке од 9 до 13 година у замену за храну и новац. Деца су се налазила у избегличком кампу у близини Бангија, главног града, који су обезбеђивале француске трупе.
Париз је 2013. године затражио од УН међународну акцију у бившој колонији која је потонула у грађански рат, уз образложење да становништву прети геноцид. Француска на савести носи геноцид у Руанди 1994. године, за који је оптужена да је затворила очи, па чак га и омогућила у извесним случајевима.
Савет безбедности је одобрио мисију „подршке Централноафричкој републици“ (МИСЦА) за период од дванаест месеци како би се стало на пут „потпуном недостатку јавног реда, непостојању правне државе и међуверским тензијама“. Француским трупама које су означене као подршка мировној мисији дозвољено је да предузму „све неопходне мере“.
Од 1960. године, када је Централноафричка Република постала независна, Француска је седам пута војно интервенисала у овој земљи. Војници из мисије Сангарис стигли су у Централноафричку Републику 2013. године, а сексуално злостављање деце је почело одмах по њиховом доласку.
Скандал је откривен након што је британски лист Гардијан објавио извештај тима Уједињених нација, који је сакупио изјаве жртава и сведока. Овај документ је претходно годину и по дана путовао из канцеларије у канцеларију, од мејла до мејла запослених у сложеном и нефункционалном систему УН, а да нико није реаговао.
Службеници УН који су били обавештени о злостављању деце не само што им нису пружили медицинску помоћ, заклон и храну, већ ништа нису учинили како би пронашли остале жртве.
Различити извори које цитирају француски медији тврде да је увид у овај извештај имао сам врх УН, укључујући и Сузану Малкору, високог представника за људска права и вероватно генералног секретара Бан Ки Муна. У УН су одлучили да окрену главу, укључујући и професионалне борце за људска права, попут Флавије Пансијери, заменице високог представника за људска права и саветнице Бан Ки Муна, на чијем столу је извештај стајао осам месеци а да га није погледала.
„У неприлици су, јер су међу осумњиченима за сексуално злостављање француски војници, а Француска је тражила војно ангажовање међународне заједнице. УН нису независне у свом деловању што објашњава њихову реакцију“, каже за Спутњик Силви Баипо Темон, портпарол комитета за мир у Централноафричкој Републици.
Подозрење према мировним мисијама
Одговорност УН би остала тајна да шведски члан тима Уједињених нација, Андерс Компас, који је саставио извештај о злостављању, није послао документ британском листу. УН су га због тога суспендовале са дужности.
Шкотланђанин Питер Гало, кога цитира француски портал Медијапарт, припада онима који су одлучили да не ћуте о овој афери. Гало, који је дао оставку у служби за унутрашњу контролу УН, каже да се од избијања скандала ова организација упињала да докаже како није одговорна јер су у питању француски војници.
„Да је тако зашто су онда скривали извештај о силовањима током осам-девет месеци и нису затражили истрагу? И зашто су се обрушили на Компаса и тражили од њега да поднесе оставку?“, пита се Гало.
Независни тим стручњака који је формиран након што је афера доспела у јавност закључио је да је реч о великом пропусту организације, који је омогућио да се сексуални напади на децу наставе.
Жан Барак Уамбети из невладине организације у Бангију каже за Спутњик да ово нису усамљени случајеви деце коју су сексуално злостављали војници из мировних мисија и да ова афера оставља горак утисак на локално становништво.
„После ових догађаја на Запад се гледа са великим подозрењем. Када су дошли њихови војници, сви су веровали да ће да заведу мир и да ће да их заштите. Данас су разочарани оваквим понашањем великих сила које долазе на афрички континент у мировне мисије, а онда допуштају овакве ствари. Ово су само неки од случајева злостављања деце којих је много више, и у главном граду и у провинцији. У њима не учествују само француски војници, већ и војници из мисије УН“, каже Уамбети.
У извештају независних експерата се наводи да су у УН више били забринути што је извештај доспео у јавност него за судбину деце.
Косовски случај
Ово није први случај који указује на то да УН игноришу стање у мировним мисијама које шаљу по свету. Деловање ове организације на Косову и Метохији је један од најдрастичнијих примера. Оптужбе против представника Унмика за учешће у криминалу, проституцији, корупцији и игнорисање злочина над цивилима које су дошли да заштите, годинама су гуране под тепих. Разлози су онда били, као и данас, политичке природе.
Врх ове организације је затварао очи пред оптужбама за злоупотребу положаја чланова ове организације у мисији на Косову, међу којима су биле и оптужбе за сексуалну експлоатацију жена и подстицање проституције, које је истраживала организација Амнести интернешенел. Трупе Уједињених нација и НАТО-а су биле укључене у проституцију, а појединци су и сами били укључени у ланац трговине женама.
У извештају Амнести интернешенела „УН на Косову: наслеђе некажњивости“, наводи се да су девојчице узраста од 11 година из источноевропских земаља продаване као сексуалне робиње. УН нису реаговале на ове оптужбе.
Запослени у међународним организацијама уживају имунитет и не подлежу кривичном гоњењу јер земље које учествују у овим мисијама не желе да се њиховим представницима суди, закључак је организације са седиштем у Лондону.
